Larry Potter i diler Bezumlja

Mrzite li Harija Potera? Ili ste njegov veliki fan pa volite da vidite i čujete sve što ima veze sa njim? Ako ste jedno ili drugo, pročitajte ovo ispod .
PS: Mlađima od 18 godina ne preporučuje se čitanje ovoga zbog raznih psovki koje se pominju u tekstu

1.Šumari

Bilo je to jedno fino ljetnje jutro.Tog jutra sunce je grijalo 5 dana.Jedan dečak se probudio.Bio je na drvetu.To je bio dečkonja po imenu Larry Potter,zvani Šumar.Pored njega ležao je ,sa alatkom u ruci dečak po imenu Šom Vesli(lažno ime).Larry je bio smeđokos,čupav po leđima i dobrog pimpeka(5,4 inch).Šom je imao sijedu kosu sa riđim pramenovima.Zavidan pimpek(6,3 inch,dobro kosmat).Njih dvojica su bili Šumari ,a uz to i čarobnjaci.Juče im je stigla krava sa porukom iz Škole Za Čarobnjake po imenu”Gladwin”.Ona glasi:

Dragi dečaci,

Ja sam vas pozvo kod mene u školu.Vi ste čarobnjaci(III klase,III red,pimpek Zavidan).Pošto imate 10 godina ići ćete kod mene u školu.Krećete u 5 sati .Voz će vas čekati.Dobri ste momci.Voz polazi iz Širmingema.Od knjiga vam treba :Odbrana od Poroka , Osnove Preobražavanja, Magične krave i kako ih naći,Botanika za I razred,Proučavanje Kepeca,Odbrana od Dilera,Napici I razred,Čini I razred,Njegujte vaš pimpek i naravno jedan leteći Kredenac(Carlos mz 41 extreme).To kupite u “abc” knjižari. Dobri ste momci.Pozdrav,

Tekken 3.

PS.Pare su u pismu.Ćao,dobri ste momci.

-Baš je dobar ovaj Tekken 3.Sve nam je dao-reče Larry.

-E jes vala,baš je dobar.Vidi kolko nam je poslo para.Ima bar 1000 neposa.To je skoro 5000 lupusa.-ushićeno će Šom.

-Ajmo da krešemo kurave.-predloži Larry.

-Bolje da idemo u školu.Ima vremena za jebanje.-razborito zaključi Šom.

-Mala šala.-uz smjeh reče Larry.

Oni siđoše sa drveta da se umiju.U bistrom potoku se napiše vode.Larry priđe drvetu okači maleno ogledalo o klin,uze brijač i obrija brkove(dobri,5.9 inch).Na čelu mu je bio ožiljak u obliku vodokotlića,suvenir od udarca očevim bičem.Sada je na Šoma bio red.On se obrija,i potkresa dlake na pimpeku.Kad su završili,Larry i Šom odoše u šumu da ulove nešto.Oprezno su išli jer u šumi ima raznih stvorenja,kao što su babaroge,kepeci i Leteći Guzovi(stvorenja u obliku čovečjeg guza koja lete).Dok su se prikradali Larry je dobro zategao luk sa otrovnom strijelom,dok je Šom nestrpljivo držao praćku u ruci.Nešto šušnu u grmlju ispred njih.Oni se još više utišaše i legoše na zemlju.Čekali su desetak minuta,koji su se Larriju činili kao sat.I najzad iz žbuna izlete Leteći Guz.Bio je ogroman.Velika krila i neobičan izgled činili su ga veoma zastrašujućim.On ih nije primetio.Larry ga nanišani lukom,zateže ga i opali.Strijela ga je samo okrznula,ali je otrov na vrhu počeo da deluje.Guz poče da se trese i grozničavo posrnu.On pade na koljena,a Šom zateže praćku i dokrajči ga.Guz se strovali mrtav.Njih dvojica ga odnesoše iz šume.Popeli su se na svoje drvo i počeli na miru da ga degustiraju.Meso Letećeg Guza je veoma neukusno osim meso mišića ispod krila.To meso se može meriti sa najkvalitetnijim mesnim nareskom iz -Trojice-.Kada se najedoše ,Larry predloži Šomu da odu u grad da pokupuju stvari za školu.Šom se nije slagao:

-Šta ćemo sad u grad.Ima još vremena.Ajmo još malo da se zajebavamo.Ionako mi se još nije slegao onaj kepec što smo ga juče ulovili.

Ali,Larry se nije slagao.Ipak,na kraju prevagnulo je Larrijevo mišljenje.Uspio je da ubedi Šoma,i planirali su da sutra idu u grad.Posle obeda legoše da spavaju.Probudili su se kasno uveče i žurno su se spremali za put.Hitno poslaše kravu Berettu(umetničko ime) sa porukom Tekkenu 3 da idu u grad.Popeše se na Kredenac njihovih roditelja(stari model Manucho 35 fx),koji su poginuli u borbi protiv Dilera Bezumlja.Polako odlepršaše na starom kredencu ka najvećem čarobnjačkom gradu,Širmingemu.

2.U gradu



To je bila jedina jednospratna kuća u kvartu br.5 u Širmingemu.Sve ostale bile su višespratnice,sa svežim fasadama i pokošenim travnjacima.Ova kuća je naizgled bila napuštena i oronula kao i sve kuće u- Ulici Jada i Čemera-.Taj broj 12,naizgled napušten bio je dom jedne od najvećih čarobnjačkih porodica,Tekkena.Kroz prozor bez stakala virio je jedan starac posmatrajući neobičnu siluetu na nebu.Pod svetlosti mesečine ličilo je na:

-Kredenac-uzviknu Tekken 3-Pa to su oni,Džamila.Larry i Šom.

Odjednom nastade komešanje u broju 12.Svi su ustali na noge čekajući goste.Tekken 3 ustade iz odrpane fotelje,i otvori ulazna vrata.Kredenac se polako spuštao i već su se mogla nazreti lica pridošlica.Tekken i ukućani ih pozdraviše čarobnjačkim pozdravom(Kolček peraco).

-Kolček i tebi dobri Tekkenu-uzvrati Larry.

-Kolček svima-reče Šom.

-Kolček-uzvratiše ukućani.

-Hvala za pare-reče Larry.

-Naravno.Uvek ću biti uz tebe dragi moj dečače.-ponosan bejaše Tekken.

Tekken im pokaza sobu u kojoj će spavati.Bila je malena sa dvospratnim krevetom od punog drveta.Na zidu je bila slika Tekkena iz skorijeg vremena.Na njoj je izgledao mlađe,nije imao bradu I brkove.Njegova kozja bradica(bele boje)se slagala sa sedom kosom i žutim pramenovima mu je davala ozbiljan izgled,čak i za direktora’Gladwina’.Uskoro im se pridružiše sinovi Tekkenovi,Bakllawa(II klasa,I red,pimpek Dobar-4,6 inch) i Mussaka(II klasa,III red,pimpek Extra-9,2 inch).Obojica su imali kratku plavu kosu.Bakllawa je imao 12 a Mussaka 14 godina.Išli su na ‘Gladwin’,tamo gde će i Larry ići.Pozdraviše se.Najzad Džemila predloži da idu u dnevnu sobu.Tamo su jeli meso Kipineme(biće sa tijelom žene a glavom pacova,meso-dobro).Bakllawa je upravo pričao Šomu kako je ulovio Kipinemu kad im Tekken reče da je vreme za spavanje.Oni odoše u sobu,radosni što su se naprcali mesa Kipineme.Sutradan,rano ujutru Tekken ih probudi da doručkuju.Oni ustadoše,a Larry u polusnu nagazi Šoma po nozi.Šomov glasan jauk definitivno probudi sve uspavane duše u kući.Doručkovaše na brzinu jer se moralo stići na vašar u centru grada u 11 h.Oko 8 sati uputiše se prema centru grada koji je bio udaljen oko pola sata Kredencom.Nekako se potrpaše u porodični Kredenac Tekkena 3.Kredenac koji je imao 6 putnika sporo je išao pa su Larry I Šom mogli na miru da razgledaju grad.Vidjeli su mnoge gradske znamenitosti kao što su Kula Mrtvih Cikota,Most na Rekavi,Šakingemska Palata I najlepša zgrada u Širmingemu-TV Ikarus-koja je središte svih televizija u gradu.I najzad iza zgrade TV Ikarusa ugledaše ogromnu cirkusku šatru-Vašir u Širmingemu-.Oni priđoše ka pisti za sletanje Kredenaca.Sletješe.Larry I Šom zastadoše zadivljeni pred lepotom Vašira.

3.Kupovina

-U što je dobar ovaj vašir.-ushićeno prozbori Larry.

-Baš je odličan,kunem ti se-potvrdi Šom.

-To je jedna od znamenitosti Širmingema-reče Tekken.

Uđoše u šatru.Ona je bila puna ljudi,uglavnom u žurbi.To je bila ogromna dvorana,ispresecana sa dve ulice,Sczege i Cszelika(Жеге и Челика).Na raskrsnici se nalazila ogromna statua najvećeg čarobnjaka svih vremena,Sczege McRafforda,kako sedi na gvozdenoj igli.Prvo što su ugledali je bila gostiona,nad čijim ulazom je stajao natpis:

Gostiona kod Make-uvek sveži kepeci(iz sopstvene bašte).

Teken ih povede unutra.To je bila mala krčma sa šankom u sredini i desetak stolova raspoređenih po unutrašnjosti.Naručiše piće.Tekken uze kilo Barrchlija(viski sa ukusom Kepeca),a Larry i Šom uzeše po jedno –Širmingemsko-(bez alkihola) i zauzeše sto u ćošku krčme.Kad se svi dobro napiše,Tekken plati račun(7.99 neposa).Zajedno izađoše i odoše da pokupuju stvari za školu.Na desnoj strani ulice pod brojem 4,nalazila se prodavnica čarobnih Budža,-Magicus est navicus-.Uđoše unutra i Larry je bio impresioniran.Od poda do plafona radnja je bila prekrivena čarobnim Budžama.Bilo je tu svakakvih,od potpuno magičnih do onih koji su imali opciju automatskog udaranja.Larry izabra jedan crveno-beli,obložen kožom Letećeg Guza,od mahagonija dužine 23 inch i težine 6.8 kg.Šom je uzeo jedan beli,sa bajonetom,od vrbe,27 inch i težak 5.8 kg.To ih je poprilično koštalo(86.54 neposa).Nazad odoše do prodavnice sportske opreme-Sportaš-gde su došli da kupe Kredence.Larriju se veoma svideo model Raglja Esplendida xrc-79,koji je postizao brzinu od 225 km/h,sa ubrzanjem od 0 do 100 za manje od 2 sec.To je bio kredenac za jednu osobu takođe i najnoviji model.Obojica uzeše po jedan.Tekken im pokloni opremu za najpopularniji čarobnjački sport Batinanje.Oprema se sastojala od kacige(neprobojna-od lobanje Kepeca),zaštitnog prsluka(neprobojan-od creva Letećeg Guza),i pantalona od bešike indijskog slona.Takođe su kupili palice za Batinanje,od drveta sa srži od narđajućeg čelika.Takođe su svratili do radnje Raky-odeća za čarobnjake.Tu su kupili komplet školskih odora(crvene) za 39.45 neposa.Kad su izašli iz prodavnice,bili su olakšani za 467.96 neposa.Onda nastaviše ulicom,uglavnom samo razgledajući izloge prodavnica.Najzad stigoše do raskrsnice dvaju ulica.Na njoj se nalazila statua Sczege McRafforda,na kojoj je stajao natpis -Aparat za sitninu-koji je očigledno sitnio nepose u lupuse.Ubaciše 30 neposa ali se ništa ne desi.Čekali su ali ništa.Kada prođoše na drugu stranu pročitaše natpis:

Samo za lakoverne.Ovako je grad Širmingem zaradio 438 659 neposa.I odjednom se brojevi promeniše.Sada je pisalo:Oprostite, 438 689 neposa.Žalbe vam neće biti primljene.

Odoše da kupe knjige.Tekken im reče da je najbolja knjižara Abc,koja ima udžbenike za sve predmete.Napolje su izašli sa znatno težim torbama i znatno lakšim novčanicima.Najzad,posle dva sata iscrpljujuće kupovine otišli su na stadion da gledaju trke Kredenaca.Kladili su se na takmičara br.6,a onda su seli i posmatrali trku.Bila je veoma uzbudljiva,ali njihov takmičar je izgubio pa im je propalo 15 neposa.Oko četiri sata popodne vratili su se kući izmoreni,ali i srećni zato što za desetak dana idu u školu.

4.Dolazak u školu

Preostalih deset dana u Ulici Jada i Čemera bili su odlični za Larrija i Šoma.Uglavnom su samo spavali,a u slobodno vreme su upoređivali dužinu pimpeka(izbila je mala svađa jer je Šom tvrdio da mu je pimpek veći od Bakllawinog),dok su svakog jutra išli u lov na Kipineme.Dva dana pre odlaska u školu Šom je ulovio ogromnu Kipinemu,tako veliku da su je on i Bakllawa morali raskomadati da bi je poneli kući.I ubrzo dođe dan polaska.Larry i Šom se spakovaše jer autobus za Gladwin je kretao vrlo rano.Tekken 3 i njegovi sinovi otpratiše Larrija i Šoma do stanice,gde su kupili karte(17.88 neposa).Njih dvojica se ukrcaše u autobus.Seli su na zadnja mesta i raskomotili se.Imali su nesreću da u autobus uđu i navijači Širmingemskih Vrištavaca(3. u Batina Ligi),koji su pretrpeli strašan poraz od Melvinskih Harell Guzova(1. u ligi).Čim su ušli,ti hooligani su počeli da prave nerede.Larry i Šom su već pripremili palice u slučaju da ih počnu maltretirati.Na nesreću jedan navijač ih je primetio.Svi im priđoše.I Larry i Šom se gotovo usraše od straha.Ti hooligani su bili išarani ožiljcima i veoma opasnih faca.Jedan priđe Šomu i reče:

-Je li mali,ostavi tu palicu da te ne bismo izdevetali.Ajde,brže!

-Neću ništa da ti dam!-uzviknu prkosno Šom-Samo priđi i udariću te,kunem ti se.

-A pretiš,je li,nemoj sad da ti se najebem majke.

-Samo probaj pa ćeš najebati ko žuti.-reče Larry i on pridižući palicu.

-Vidi,vidi mališani oće tuču.I to protiv desetorice.Ha,ha,ha.-nasmeja se on sarkastično na šta i ostali počeše da se smeju ulizivački.

Očigledno je on njihov vođa-pomisli Larry-čim mu se ovako šupkaju.Ali ako bi njega sredili ostali nam ne bi ništa uradili.

On dade znak Šomu da zajedno napadnu vođu.Ovaj se izgleda još grohotom smejao kad je Larry iznenada skočio i udario ga iz sve snage palicom po nosu:

-U pičku ma...-ali vođa ne dovrši tu rečenicu,jer ga je Šom dokrajčio palicom posred glave.

Ostali hooligani se ko pičke povukoše u prednji dio autobusa.Ostatak puta je prošao veoma dobro i oni u poslepodnevnim časovima dođoše do škole.Gladwin je bio ogroman zamak visok najmanje stotinu metara.Veliko stepenište je vodilo do enormnih drvenih ulaznih vrata.Ispred zamka bilo je veliko i duboko jezero,a zemljište oko zamka je bilo okruženo šumom koja je očigledno bila puna magičnih bića jer je iz nje dopiralo čudno hučanje.Jedan čovek čudnog izgleda(crna kosa,zeleni pramenovi) povika:

-Vamo der prvaci kod mene.Vi idete zasebnokane.

Larry i Šom priđoše čudnom čoveku i stadoše u red prvaka.Svi su bili zbunjeni i pomalo uplašeni.

-Moje ime je Rentus.Ja sam vaš nastavnik Čini i sada ću vas sprovesti u školu.Direktor mi je rekao da vam kažem još neke stvari o školi.Zamak Gladwin ima dvadeset tri sprata.Na prvom spratu su kuhinje i trpezarija,dok su na drugom spratu prvaci,na trećem drugaci itd.Na višim spratovima su učionice,dok je direktor na 22. spratu.Poslednji sprat i krov su zabranjeni za sve učenike.A sada u trpezariju na večeru.Popeše se uza stepenice,uđoše na ulazna vrata i zastadoše od čuda.Nalazili su se u veličanstvenom holu,sa mermernim podom i ukrasima okačenim sa tavanice.Sa leve strane nalazila su se vrata sa velikim natpisom na njima:

TRPEZARIJA

Na suprotnom kraju hola nalazilo se dvadesetak velikih liftova(za deset ljudi), koji su očigledno vodili ka višim spratovima.Kada su završili sa razgledanjem prvaci, pod vođstvom profesora Rentusa odoše u trpezariju na večeru.Trpezarija je bila još veća od hola,i u njoj se nalazilo jedanaest stolova,šest za đake,a sedmi za profesore.Larry i Šom sedoše za sto najbliži vratima na kome je pisalo PRVACI.Kada se trpezarija popunila đacima i profesorima,direktor škole Tekken 3 ustao je ,verovatno da održi govor.Kada su se svi u trpezariji smirili on poče:

-Dragi učenici ove škole.Čast mi je da vam poželim dobrodošlicu,kako prvacima tako i ostalim učenicima.Kao što znate sutra će početi školska godina i od vas se očekuje da date svoj maximum kako bi dobro prošli na ispitima.Želim da napomenem prvake,a i one koji su možda zaboravili da je zabranjen prilaz Čarobnoj Šumi i Jezeru Palih Pimpeka,kao i 23.spratu i krovu zamka.A sada dosta priče,izvolite jesti.

-Ta ti je dobra-reče Šom u trenutku kada su konobari počeli da donose jelo.Bili su obučeni u crno sa amblemom Gladwina na grudima.Bili su izuzetno neljubazni,i kada je jedan donio hranu Larriju,spustio je tanjir sa zveketom i prosuo polovinu Larrijeve čorbe.Larry se začudi ovom ponašanju.

-Konobari postaju oni koji padnu na ispitima i ponavljaju godinu.-reče jedan ženski glas pored Šoma-Inače ja sam Šermiona Grejnđer.A ti si?

-Ja nisam niko-uzvrati brzopleto Šom očaran sisama ove devojke.

-Ma ne budali.Ja sam Larry Potter a ovo je Šom Vesli.A koji si razred?

-Pa to je očigledno.Prvi,čim sedim za ovim stolom.-uzvrati ona.

-Pa da.-završi Larry istovremeno se čudeći sebi na svojoj gluposti.

Kada završiše večeru Larry i Šom se uputiše ka liftovima.Uđoše u jedan sa još petoricom prvaka.Na zidu lifta bila su dugmad za spratove i učionice.Na samom dnu lifta bilo je dugme na kom je pisalo SPAVAONICA-PRVACI.Larry pritisnu dugme i lift se polako podiže uvis i odvede ih do prvog sprata.Izađoše iz lifta i pođoše duž dugog i uskog hodnika.Na samom kraju hodnika bila su vrata sa natpisom:

PRVACI.Otvoriše vrata i nađoše se u dobro osvetljenoj sobi sa mnoštvom stolica,fotelja i drvenih stolova.Na samom kraju sobe bio je najmanje dva metra visoki kamin u kome je vatra veselo gorela.Sa obe strane kamina bila su vrata Ženskih i Muških spavaonica.Umorni od puta Larry i Šom odoše da odspavaju.Kad su ušli u spavaonicu,zatekli su neke prvake kako se spremaju za spavanje.Larrija je zaintrigiralo zašto je spavaonica podeljena na pet zasebnih soba sa po deset kreveta.Na svakom krevetu je pisalo ime učenika i njegov prtljag je već bio tu.Larry i Šom su bili u sobi sa osmoricim dečaka među kojima je bio i Šejmus Dovler.Oni previše umorni,strovališe se u krevete i ubrzo zaspaše.

5.Nove žrtve

Kada su se Larry i Šom probudili sledećeg jutra,na brzinu su se obukli i požurili na doručak.Pozvali su lift i za nekoliko trenutaka su sišli u hol.Požuriše u Trpezariju jer za petnaest minuta počinju časovi.Kada su ušli u Trpezariju ona je bila gotovo prazna osim nekoliko okasnelih šestaka.Na brzinu doručkovaše i požuriše na časove.Prvi čas im je bila Odbrana od Dilera i već su kasnili.Dođoše do lifta i Larry poče da grozničavo traži dugme na liftu za učionicu Odbrane od Dilera.Najzad ga nađe i lift poče da se penje.Taj kabinet se nalazio na sedamnaestom spratu,i Larry je proklinjao lift na sporini.I dođoše do 17. sprata,na kome je bilo mnoštvo hodnika i vrata pa nisu mogli da se snađu.

-Učionica Odbrane od Dilera je niz ovaj hodnik-reče jedan glas iza Larrija i Šoma.

-A ko si ti?-upita Šom.

-Ja sam školski Hammal,i moja dužnost je da pomažem mlađim učenicima.A sada idite već kasnite preko pet minuta.Larry i Šom požuriše ka učionici koju im je Hammal pokazao.Uđoše unutra i već ih dočeka osoran muški glas:

-Kasnite momci.I to prvi dan.Bojim se da ću morati da vas naučim pameti.Vaša imena?

-Larry Potter,a ovo je Šom Vesli.-preplašeno reče Larry.

-Aha,Potter i Vesli,čuveni tandem.Pa da vidimo,možda bi vam čišćenje toaleta na sedmom i osmom spratu pomoglo da naučite da dolazite na vreme.A sada kao što sam počeo pričati pre nego što su nas ova dvojica prekinula-govorio je profesor dok su njih dvojica seli u zadnju klupu-Moje ime je Sem Tobbako i predavaću vam Odbranu od Dilera,jedan od najvažnijih predmeta u čitavom vašem školovanju.Ali osim što sam vaš profesor ja sam i upravnik jednog od Školskih Bratstava.Što se tiče toga,u školi ima pet Bratstava i svako od njih favorizuje neku osobinu kod učenika:

Bratstva predstavlja pet životinja:Lisica(lukavost),Medved(snaga),Leopard(pohlepa),

Delfin(pamet) i Vuk(hrabrost).Poteru,dođi ovamo da uzmeš spisak učenika raspoređenih po Bratstvima.Nadam se da nisi u mom bratstvu,Hijene,jer te ne bih mogao trpeti.

Moleći se da nije u Bratstvu Leoparda,Larry je uzeo spisak učenika.

-Pročitaj ga naglas,Potteru.-zareža profesor Tobbako.

-BratstvoVuka:Vesli,Šom;Potter,Larry;Dovler,Šejmus;Mendelson,Stjuart;Natingem, Bil;Redžinald,Natali;Bellone,Anđelika;Pinter,Meri;Grejnđer,Šermiona.-pročita Larry i odahnu što nije u Bratstvu Leoparda.

-Dosta je od tebe,Potteru.A sada ti Paueru,pročitaj Bratstvo Leoparda.-reče Tobbako,dok se Larry okretao da vidi ko je Pauer.

-Da,profesore.-reče dečak smeđe kose i plavih očiju ulizivačkim glasom-Učenici su:

Pauer, Max; Notorius,Safin;Satana,Refinus;Milleni,Endi;Šumperk,Delton;Reston,Men-gelina...

Dok je ulizica čitao đake,Larry i Šom su se čudili ovom šupkatoru. Kada najzad pročitaše sve učenike,ostalo je još malo vremena do kraja časa, pa se Larry nadao da je Tobbako zaboravio na kaznu. Ubrzo zazvoni zvono za kraj časa, i Lary srećan što se izvukao potrča napolje.

-Polako,Potteru. -saseče ga jedan osoran glas-Ti i Vesli dođite kod mene u kancelariju u 5 sati da odradite kaznu.-reče Tobbako,dok ga je Larry proklinjao iz dna duše.

Njih se dvojica polako udaljiše iz učionice i pođoše na Čini.Uđoše u jedini preostali lift i Larry nađe dugme za kabinet Čini.Bio je na spratu ispod.Zajedno sa ostalim đacima ušli su u učionicu.Tamo nije bilo nikog.Seli su na mesto u samom ćošku,daleko od katedre.Čekali su oko pet minuta kad najzad dođe profesor Rentus.Nosio je Gladwinsku odoru,i ,Larry nije znao zbog čega,bio veoma ljut.Pobesneo,profesor Rentus sede za katedru.Najzad progovori:

-Čuo sam od profesora Tobbaka,da je neko u ovom razredu već dobio kaznenu nastavu.Potteru,Vesli objasnite.

Larry neodlučno započe:

-Pa profesore,mi smo kasno ustali...I nismo imali vremena da...

-Dosta!!-razdera se Rentus- Prvi dan a već kasnite. Kakva sramota za Bratstvo. A ja, kao starešina Bratstva Vukova nikad nisam bio ovako posramljen. Od vas očekujem ubuduće mnogo ozbiljnije ponašanje.

-Dobro, profesore-rekoše prestrašeno Larry i Šom.

Dok su oni stajali pred Rentusom ,dečak smeđe kose, Max Pauer im se rugao iza leđa profesora Rentusa. Larry iznenada oseti ludačku želju da zgrabi njegovo ulizivačko lice i da ga udara sve dok ga ruke ne zabole.

-A sada.Nakon ovog časa vi, prvaci ćete se razdvojiti. Svako Bratstvo će biti posebno odeljenje . Rasporede časova ćete dobiti za vreme ručka. A sada kao upravnik Bratstva Vuka određujem Potteru i Vesliju kaznenu nastavu od...

-Ali profesore,mi smo već kažnjeni. Profesor Tobbako nas je kazni da čistimo toalete. Nemojte još i vi da nas kaznite.

-A,tako Sem je to već uradio. Pa malo je velika kazna za prvi put, ali pretpostavljam da će vas naučiti pameti. -reče Rentus.

-Možete li vi da nam bar smanjite kaznu?-upita Larry molećivo.

-Nažalost ne, Potteru. Ali pazite se profesora Tobbaka.U svakoj generaciji on se namerači na dva-tri učenika a posle teško njima. Bojim se samo da to nisi ti jer ako jesi postaćeš nova žrtva njegove strogoće. Upozoreni ste. Ako vas još jednom uhvatim da zakasnite lično ću vas kazniti.

-D-d-da, profesore. -rekoše uglas Larry i Šom.

-Još nam samo fali nova kazna od Rentusa. Mislio sam da je on bar normalan.-reče ogorčeno Šom kad su izlazili. -Ali bar smo u normalnom Bratstvu, a?

-Pa da. Bolje nego u Leopardima, njima je upravnik Tobbako.-odgovori Larry.

Odoše niz hodnik do lifta i uđoše unutra.Šom pritisnu dugme za Trpezariju,jer će uskoro biti ručak.Kad ih lift spusti do hola oni požuriše u trpezariju jer su od silnih kazni ogladneli.Mada nisu se mnogo radovali ovom obroku.Gladwinska hrana im nije mnogo prijala jer su navikli da jedu Guzove,Kipineme i ostala šumska stvorenja,a u ova dva dana na Gladwinu dobijali su samo čorbe i šnicle od goveđine(i to veoma male porcije).Nakon obroka imali su Proučavanje Kepeca koje su držali u dvorištu zamka (Rentus im je za ručkom dao raspored časova),koje im je izgledalo najprivlačnije,jer su bar nešto znali o predmetu.Kada su izašli iz Trpezarije oni videše neko obaveštenje na oglasnoj tabli.Na njemu je pisalo:

Prvaci od sada moraju nositi svoje Magične Budže na sve časove. Zabranjeno je svako korišćenje magije u hodnicima i van učionica.

Napomena:Svi prvaci se obaveštavaju da se mogu prijaviti za izbor Najboljeg Dečaka i Devojčice škole(27.9.u 15 h) i dobiti određene privilegije.

Profesor,Emilijan Rentus .

-Au, sad se moramo vraćati u spavaonice po Budže.-uzdahnu Šom.

-E , jebiga. Šta ćeš,takav je život.

-Jes, brate. Oćemo li onda.

-Ajmo.

Otišli su do Dnevnog Boravka i uzeli Budže iz sanduka. Požuriše nazad jer su već kasnili. Taman su došli do lifta kad se Larry seti nečega.

-Uf,zaboravio sam nešto.Sačekaj me ovde.Doći ću brzo.

Larry se vrati u Spavaonicu i iz kovčega izvadi luk i nekoliko otrovnih strela koje sakri u gaće dok je luk stavio u torbu.Požuri nazad i Šom ga je čekao.Brzo uđoše u lift i spustiše se u hol.

-Samo ne znam šta će ti taj luk što ti viri iz torbe. -upita ga začuđeno Šom.

-Zar viri?-upita Larry i dobro sakri luk.

-A za šta će ti?

-Videćeš. -reče značajno Larry.

Lift dođe do hola i oni kroz ulazna vrata pođoše u dvorište gde se držalo Proučavanje Kepeca.

6.Kazna po meri



Kada su došli na čas jedna profesorka je već došla. Oni pokušaše da se neprimećeno umešaju u ostatak razreda, ali...

-Kasnite, dećki. Požurite i uzmite vaše Budže.-reče profesorka veoma duge crne kose (mršava i visoka, dobre sise, muškobanjasta, kriv nos) -Ja sam profesorka Dillejni, Avgustina Dillejni. Ja ću vam predavati Proučavanje Kepeca. Kepeci su vrlo složena i kompleksna magijska bića. Ove godine ćete učiti kako da ih pripitomljavate i lovite. Danas ćemo učiti čin za dezorjentaciju. Ona je veoma korisna ako hoćete da ulovite Kepeca. Ona ga privremeno dezorjentiše, pa ga je mnogo lakše uloviti. Pokret Budžom je ovakav-i ona pokaza neki izuvijani pokret -a čin glasi:

Carpelus manaqua. A sada svi probajte na ovim Kepecima koje sam dovela iz šume. Radite u parovima i na kraju časa ću vas oceniti.

Larry i Šom uzeše jednog Kepeca i počeše vežbati. Prvi Larry poče:

Carpinus manaqual! Ali ništa se ne desi. On i Šom su tek na kraju časa uspeli da dezorjentišu Kepeca ali samo na desetak sekundi. Međutim oni su i bili dobri u poređenju sa drugovima iz razreda. Šejmus Dovler je bio u paru sa crvenokosim dečakom po imeni Stjuart Mendelson. Šejmus je uspeo samo da Kepeca dobro raspali svojom Budžom. Na samom kraju časa profesorka ih je ocenjivala, Larry se tom prilikom zbunio i loše uradio kletvu i dobio je nulu. Šom je bio malo bolji ali vest o njihovoj kazni se izgleda pročula pa je i on dobio nularicu. Larriju je bilo veoma krivo, Šejmus i Stjuart su bili mnogo gori, ali su ipak dobili trojke. Posle časa bio je mali odmor od pet minuta. Kada su svi krenuli nazad u školu Larry se nečujno iskrao iz razreda i pozvao Šoma da ga prati.

-Šta je sad ?-upita Šom još uvek ljut zbog nule.

-Imam nešto da ti pokažem.-reče Larry uzbuđeno i povede ga ka Začaranoj Šumi.

-Tamo je zabranjeno, budalo. Još će nas više kazniti.-zavapi Šom.

-Video sam neke Kepece tamo u Šumi.-reče Larry.

-E, to može. I onako crkoh gladan. Kepec bi me baš oraspoložio. Ali samo da požurimo.

-Poneo sam i luk pa nećemo morati da brinemo kako da ga ulovimo.

-A, zato si ga poneo- najzad shvati Šom.

-Tiho, mislim da ih čujem.-reče Larry dok je vadio luk iz torbe. Šom leže na zemlju i pripremi Budžu. Puzali su po zemlji dok ne priđoše Kepecima na dvadesetak metara. Larry pripremi luk i strelu zateže ga, čekajući na Šoma. Ovaj se podiže na noge uperi Magičnu Budžu na najbližeg Kepeca i reče:

Carpelus manaqua! Čin pogodi Kepeca dok se ostali razbežaše u svim pravcima. Larry odape strelu ali promaši Kepeca.Šomova kletva je bila slaba i Kepec je dolazio sebi. Larry uze drugu strelu, pažljivo nanišani i ovog puta pogodi Kepeca. Šom pritrča i ranjenog Kepeca dotuče nekom granom. Larry brzo strpa kepeca u torbu i njih dvojica požuriše na sledeći čas- Preobražavanje. Požuriše nazad u školu, i kroz hol dođoše do liftova. Jedini problem je bio što nije bilo nijednog. Čekali su dva minuta dok se najzad jedan lift nije spustio. Šom nađe dugme za taj kabinet moleći Boga da opet nisu zakasnili. Kada izađoše iz lifta, na 12. spratu, videli su red đaka koji čekaju ispred neke učionice. Larry prepozna Šejmusa i, sa olakšanjem što nisu zakasnili, priđe Vukovima. Minut kasnije veoma star čovek im priđe, otključa učionicu i pusti ih unutra. Učionica Preobražavanja je posve neobična. Svuda po zidovima su bili portreti znamenitih čarobnjaka. Larry i Šom odoše (po običaju) u zadnju klupu i sedoše za izuzetno stare stolove od nekog čudnog drveta. Svi iz razreda počeše da pričaju o prvom pravom času na kojem su bili, ali starom profesoru to očito nije smetalo. Pričali su jedno desetak minuta i kada se najzad umiriše stari profesor reče veoma smarajućim glasom:

-Da li ste završili sa pričom ?-Nasta tako jaka tišina da se ništa nije čulo-A sada kad ste najzad gotovi možemo početi.-A onda nastavi još dosadnijim glasom-Preobražavanje je plemenita veština koja podrazumeva veliko magijsko znanje i upornost. Ja ću vam predavati ovaj predmet a ime mi je Stebos Lektor. Počećemo tako što ćete mi se predstaviti.-On je šetao od klupe do klupe dok su đaci govorili svoja imena. Kad najzad završiše on reče:

-Sjajno, a sada ćete naučiti prvu lekciju. Odložite vaše Budže, molim danas vam neće trebati.-Oni ga poslušaše ali ipak nezadovoljni jer su znali da će morati da bubaju teoriju.

-Otvorite stranu pet i pročitajte uvodno poglavlje Plemenita veština.-reče im profesor Lektor i sede za sto i zavali se u udobnu nastavničku fotelju.

Larry izvadi knjigu i poče da čita prvo poglavlje. Bilo je neizmerno dosadno i Larry je po peti put čitao istu rečenicu ne zapamtivši više od prve dve-tri reči. Taman mu se prispavalo kad odjednom oseti neverovatan smrad koji ga odmah razbudi. Tražeći izvor smrada, video je i da su drugi osetili ali su svi mislili da je neko prdnuo, tako da se niko nije obazirao. Ubrzo Larry otkri šta toliko smrdi. Setio se Kepeca koga su ulovili i smisli plan.

-Profesore, stvarno mi je loše, mogu li izaći napolje.-reče Larry dok ga je Šom začuđeno gledao.

-A, ti si ? – upita Lektor.

-Larry Potter.

-Je li ti stvarno loše ?

-Da mislim da moram u školsku Ambulantu.

-Dobro de Popperu možeš ići.

Larry krišom ponese torbu sa sobom i izađe iz učionice. Krenuo je ka Spavaonicama prvaka noseći sa sobom mrtvog Kepeca koji je još više bazdio. Požuri do lifta i pritisnu dugme za Spavaonice. Lift se polako spusti na prvi sprat, i Larry otrča duž hodnika do Dnevnog Boravka. Kada je ušao u Dnevni Boravak nikog nije zatekao. Prošao je kroz vrata koja vode do Spavaonice, otrčao do svog kreveta i stavio Kepeca u kovčeg sa svojim stvarima. Da bi prikrio smrad naprskao je Kepeca Liccita Sexx parfemom ( kupio ga u Širmingemu) i zatvorio kovčeg. Onda se žurno vrati u Dnevni Boravak i za dva minuta bio je u liftu vraćajući se na čas. Kada je ušao u učionicu brzo je seo na svoje mesto.

-Šta je sa tobom ? Nema te već pola sata.-reče Šom-Sreća što Lektor nije primetio.

-Ostavio sam Kepeca u kovčeg. Užasno je smrdeo.-objasni mu Larry.

-A to je bio on. Ja sam mislio da si ti prdnuo.-reče Šom.

-Ajde, ne laskaj mi. Moj prdež ne smrdi toliko.-postiđeno će Larry.

Ostatak časa su proveli u dosadi i isčekivanju prvog pravog obroka u zadnja dva dana. Kada se najzad čas završio, Larry i Šom požuriše u Spavaonicu jer su imali kaznenu nastavu kod Tobbaka u pet, a sada je već četiri. Za deset minuta su bili tamo. Šom uzbuđeno priđe Larrijevom kovčegu, otvori ga i uze mrtvog Kepeca.

-Kako ćemo ga ispeći, u pičku materinu ? –zapita se Larry.

-Nemaj brige. Ovu čin me je naučio Tekken dok si ti bio u lovu-reče smireno Šom.-Fluxum parcutum! -povika i na podu se već zapali mala vatra.

-Pa nije ti baš uspela.-unjkavo će Larry.

-To nije problem.-reče Šom i odvali jednu nogu od noćnog stočića.-To će potpaliti jaču vatru.

-Pametna ideja.

I čekali su dok je Kepec prijatno cvrčao na vatri. Svi su bili na užini u Trpezariji pa nije bilo brige da će ih neko uhvatiti. Kad je Kepec napokon bio reš pečen Šom ugasi vatru vodom sa česme i pridruži se Larriju koji je već prigrabio poveći but.

-Ja više volim rebra-reče Šom-Nekako su hrskavija.

-Svakom svome.-mudro zaključi Larry-Neko voli rebra, ali ja mislim da su butke zakon.

-Kako ti kažeš.-reče Šom.

Ranije nego što su očekivali Larry i Šom začuše korake u Dnevnom Boravku. Šom pokuša da skloni Kepeca u svoj kovčeg , ali kasno jer su već dve osobe ušle u Spavaonicu. Jedna,dečak po imenu Max Pauer koji se podmuklo smešio i druga koja je bila zgranuta ali i iznenađena. To je bio profesor Rentus.

-To su oni, profesore. Video sam ih kad su se iskradali iz hola.-reče ulizivački Pauer.

-Dobro. Hvala ti, Pauere. Budi siguran da ćeš biti nagrađen za ovo-reče Rentus dok se Pauer ulizivački nasmejao.-A vas dvojica-reče on okrećući se Larriju i Šomu-ćete očistiti sve toalete u školi do vikenda. Bez magije gospodo. Nadam se bar, da će vas ovo naučiti pameti. Zaista, ubiti Kepeca i pojesti ga usred Spavaonice, to je nečuveno.-besneo je Rentus-Kazna počinje sada i svake večeri od danas ćete ribati toalete sve dok ne prestanete da kršite pravila. Je li to jasno ? –prodera se Rentus.

-Da, profesore.-procedi Larry jednako besan kao Rentus.

-Vesli, izvini nisam te dobro čuo ?-reče Rentus.

-Da, profesore.-reče Šom takođe besan na Pauera.

-Pa na posao, šupčine.Marš u toalet i ribaj do ponoći.-razdera se Rentus.

-Dobro, idemo.-reče Larry i progovori onako za sebe-Čmarino.

Na nesreću Rentus ga je čuo:

-Kako si me to nazvao, Potteru? Nisam te dobro čuo, možeš li mi to ponoviti? Da me nisi nazvao možda čmarino ?-besno nastavi Rentus.

-Možda i jesam.Čmarino,čmarino,čmarino.-poče tvrdoglavo ponavljati Larry.

-Larry, nemoj više.-molećivo će Šom-Prestani više.

-A, tako dakle. Pa mislim da će tronedeljno čišćenje toaleta biti dovoljno.-reče Rentus smirenim glasom-I počnite od podruma!!!

-Dobro, dobro.-reče Šom i on i Larry izađoše iz Spavaonice dok im se Pauer zlobno smejao.

-Ima da jebem majku onom Paueru.-reče besno Šom-Šupkator govnavi. Ma ima da mu...

-Mani se toga. Bolje misli na sve toalete koje ćemo morati da čistimo.-reče Larry.

-Baš smo najebali. Tri nedelje ! Ima da se porodimo dok sve ne počistimo.

-Ajde, požuri. Počinjemo od podruma. Valjda ćemo završiti prva dva sprata danas.

Njih dvojica uđoše u lift i spustiše se u hol. Na oglasnoj tabli bio je novo obaveštenje:

Svi učenici se mogu prijaviti na audiciju za timove u Batinanju. Slobodna mesta su:

Bratstvo Vuka:3 mesta;

Bratstvo Leoparda:1 mesto;

Bratstvo Delfina:2 mesta;

Bratstvo Medveda:1 mesto;

Bratstvo Lisice:3 mesta.

Audicije će se održati 15.9. u 12 h u dvorištu škole.

-Zvuči zanimljivo, zar ne ? –reče Šom.

-Pa da. Ja ću se prijaviti, a ti ?

-Pa gde ćeš ti bez mene. Valjda će nas primiti.-reče Šom.

-Ma hoće. Ne verujem da je iko bolji od nas. A takođe imaju i tri prazna mesta pa su nam veće šanse.-reče Larry.

-Požuri sa čitanjem. Moramo da očistimo kupatila. Neću još više da gubimo vreme.-reče nestrpljivo Šom.-Ajde više!

-Gledaj, postali smo rekorderi!-uzviknu Larry.

-Ma šta pričaš. Ne budali, kakvi rekorderi.

-Pogledaj sam.-reče Larry i izmače se unazad da bi Šom video oglasnu tablu na kojoj je bio dodat još jedan dokument, na kom je pisalo:

Kaznene nastave:

Larry Potter, Šom Vesli 3-nedelje(rekord Gladwinske škole);mentor:Rentus

Emilijan.

-Ne verujem da će nam to nešto pomoći.-reče Šom.

-Ma kako neće. Sad smo slavni. Sigurno će nas primiti u Batina tim.-objasni mu Larry.-Bar se nadam.

-Ajde, ajde, da požurimo.-reče Šom i njih dvojica siđoše niz stepenice koje vode ka podrumu. Za ova dva dana, koliko je na Gladwinu, Larry nikako nije primetio koliko ima mnogo toaleta. U podrumu ih je bilo osam a u prizemlju najmanje desetak. Sve su morali da čiste bez magije, a nadgledao ih je domar Arbus Hefest. Kada su uveče završili(negde oko ponoći), Larry je bio u stanju nervne rastrojenosti. Zajedno sa Šomom morao je da oriba ukupno oko tridesetak toaleta a tek su prešli tri sprata. I još ih je Hefest terao da neke toalete ponovo čiste(Dok ne zasijaju,Potteru!) i nisu prestajali sa čišćenjem dok Hefest nije bio zadovoljan. Larry i Šom se samo strovališe u krevet ni ne presvlačeći se. Nisu naučili lekciju iz Preobražavanja, jedva da znaju čin za dezorjentaciju, ali Larrija nije bilo briga. Toliko je bio besan na Pauera da je svu noć sanjao kako ga davi, tuče, kolje, ubija, obezglavljuje, siluje...

Na svu sreću sledećeg jutra su se probudili na vreme, tako da su mogli na miru da doručkuju(bubreg od Kipineme). Šom je proučavao raspored časova kad odjednom zajauka..

-Šta ti je jadan? Ko te to dira?-upita ga Larry.

-Pogledaj raspored. Četiri puta nedeljno imamo Odbranu od Dilera. I to kod Tobbaka. Gotovi smo.-reče jadno Šom.

-A imamo li danas ?-upita Larry.

-Srećom nemamo.

Kad su završili doručak, odoše na prvi čas, Odbranu od Poroka. Nisu zakasnili! Posle pet minuta dođe nastavnik. Larry je pomislio da veću seljačinu nije nikad video. Nastavnik je nosio irsku narodnu nošnju, slamnati šešir, i veoma dugačke čarape(do kolena) sve u jarkozelenoj boji. Kada su ušli u učionicu stadoše zaslepljeni. Čitava učionica ja bila obojena u zeleno. Zidovi, klupe pa čak su i prozori bili prefarbani u zeleno. Kada svi nađoše mesta u učionici(Larry i Šom su seli u zadnju klupu), nastavnik reče:

-Dobar dan. Moje ime je Semjuel Šepard i predavaću vam Odbranu od Poroka ove godine. Odbrana od Poroka je veoma važan predmet jer najveći mračni čarobnjak današnjice, Diler Bezumlja, ljude navlači na drogu, pušenje, fiksanje, pijančenje. U tome mu umnogome pomažu njegovi sledbenici. Danas ćete naučiti o jednim njegovim slugama. To su Aspide. Naizgled obične zmije neotrovnice, one napadaju ljude kad su sami i njihov ujed nagoni čoveka da proba drogu ili slično. Uz pomoć njih Diler nalazi nove narkomane kojima bi prodavao drogu. Protiv Aspida se može boriti a rećiću vam i kako. Postoji jednostavna čin koja ubija Aspide a ona se izvodi ovako.-i on izvede neki izuvijani potez Budžom i reče:

Regentum! A sada vi probajte.

Učionica se napuni povicima dok su svi vežbali kletve. Larry je uspeo iz petog pokušaja i iz vrha Budže mu je izleteo zrak žute svetlosti. Čin je bila dosta laka jer je ubrzo i čitav razred savladao. Kada su svi uspeli da izvedu čin profesor Šepard im poče diktirati beleške o Aspidama i do kraja časa su pisali. Larriju se ovaj čas veoma svideo jer ga profesor nije kinjio i bilo mu je mnogo lakše da radi.Kada je napokon zvonilo,Larry i Šom krenuše da izađu napolje. Sledeći čas su bili Napici pa su morali da požure(Šejmus Dovler im je rekao da je nastavnik prilično opasan) da ne bi zakasnili. Kada ih je lift odvezao na 21. sprat učionica Napitaka je već bila otvorena.

Oni uđoše i smestiše se udobno u zadnjoj klupi. Larry je razgledao po učionici. Na policama iza katedre su bile razne posude i tegle sa napicima i nekim drugim jezivim stvarima. Larriju je bilo zanimljivo i to što su klupe bile za troje ljudi i Larry se pitao ko će sesti sa njima. Imao je na umu Šermionu Grejnđer jer bi na miru mogao da se nagleda njenih duda. Ali Šom ga je preduhitrio. Jer dok je Larry zamišljeno posmatrao Šermionu, za stolom im se priključio Šejmus Dovler.

-Kako je, šta ima?-upita Šejmus.

-A evo ide se.-reče Larry nevoljno .

-Pa šta mislite šta ćemo raditi? Sigurno nešto teško. Malik Neston iz četvrtog razreda mi reče da je baš zajeban.-reče Šejmus.

-Neka je zajeban samo da nam ne da kaznenu nastavu.-reče Šom.

-A je li? Kako ste vi dobili onoliku kaznu kod Rentusa?-upita impresionirano Šejmus.

-Pa Larry mu je rekao da je čmarina. Jedno pet puta.-priznade Šom.

-A i uhvatio nas je kako jedemo Kepeca.-doda Larry.

-Vau!-reče Šejmus –Kako ste uhvatili Kepeca? Čuo sam da ih je veoma teško uhvatiti.

-Ma nije. Da vidiš kako je Leteći Guz zajeban. Kepec je ništa u poređenju sa Guzom.-pohvali se Šom.

-Šta?-bejaše zapanjen Šejmus-Hvatali ste i Guzove? Postoji samo jedan čovek koji ih je uhvatio, a to je Tekken 3.

-Pa da. On nas je i naučio.-reče Šom.

-A lovili smo i Kipineme.-dodade Larry.

-Pa to je odl...-poče Šejmus ali ne dovrši jer je nastavnik upravo ušao u učionicu. Bio je veoma visok, duge crne kose i šiljatog nosa i Larrija je podsećao na preraslog lešinara. Čim je ušao u učionicu, razred se iznenada umiri. Nastavnik sede za katedru i reče veoma hladnim glasom:

-Moje ime je Leo Askaban i predavaću vam Napitke. Da ne bih traćio svoje vreme počećemo odmah sa prvom lekcijom. Izvadite knjige i otvorite ih na strani 12. Po uputstvima iz knjige napravite napitak za uvećavanje. Sastojci i kazani u kome ćete pripremati napitke su u ormaru iza mene-reče on i pokaza na veliki ormar-Ovaj napitak je dosta lak i za sat vremena pokupiću vaše radove i oceniću ih preko vikenda. A za domaći napišite 10 strana dugačak sastav o napitku za smanjenje koga ćemo raditi sledeći čas. Tišina!-prodera se on jer je razred počeo da negoduje zbog veličine domaćeg zadatka.- Možete početi-reče on kad se razred umiri. Njihovi drugovi iz razreda počeše da odlaze ka ormaru kako bi uzeli sastojke, pa im se Larry i Šom pridružiše. Kada su se vratili na mesto sa sastojcima i kazanima Larry i Šom počeše. Napitak nije bio težak trebalo je samo pomešati kravlju džigericu, nerv Kepeca i otrov Aspide i krčkati ih na umerenoj vatri dok napitak ne postane narandžast. Larry je prilično dobro uradio napitak iako je bio bledonarandžaste boje. Ali Šomu očigledno nije pošlo za rukom. Njegov napitak bio je crne boje a Larry se čudio kako je mogao da ga napravi tako gustog. Jer na kraju časa, kada su svi sipali svoje napitke u epruvetu i odnosili ih Askabanu Šom je svoj morao da stavlja lopatom koju mu je pozajmio Šejmus.

Kada se najzad čas završio Larry se radovao jer je makar jednom nešto dobro uradio. Mada Šom nije bio nešto naročito raspoložen. Bio je još uvek besan zbog loše urađenog napitka, kada su najzad došli do Trpezarije na ručak. Na ručku im se pridružio Šejmus, kao i na Larrijevu radost, Šermiona Grejnđer.Posle ručka su se svi osećali sito i spremni za sledeći čas(osim Larrija koji je čitav ručak buljio u Šermionu). Kabinet Nege o Pimpecima je bio na 8. spratu i stigli su baš kada je zvonilo za početak časa. Ušli su u učionicu i seli u zadnju klupu(devojčice su otišle u susednu učionicu na Brigu o Vagini). Na Larrijevo čudo nastavnik Nege o Pimpecima bila je žena prijatnog izgleda i duge crne kose. Kada je progovorila imala je prijatan glas, čak pomalo dečji. Zvala se Džeklin Napaljenos. Rekla im je da izvade pimpeke i oni je poslušaše. Ona priđe svakom dečaku i izmeri mu pimpek. Šomov pimpek je bio najveći u razredu a onda je sledio Larrijev. Ovaj im se predmet veoma svideo, ali je to uzbuđenje splaslo kada im je na kraju časa profesorica dala ogroman domaći(meriti svakog jutra dužinu pimpeka). Posle ovog časa Larry i Šom odoše na Botaniku, i tu im se priključi Šejmus Dovler.

-Što je bio moćan čas, zar ne?-reče uzbuđeno Šejmus.

-Moćan čas, ali zajeban domaći.-reče mudro Šom-Ko će meriti svako jutro dužinu pimpeka. To je baš dosadno.

-Pa jeste, ali moramo to da uradimo.-reče Šejmus.

-Ja samo znam da smo najebali. Već tri domaća, a mi svako veče do ponoći čistimo toalete. Kad ćemo sve to stići.-završi ozlojađeno Larry.

-Ne znam ni sam. Samo znam da se moramo osvetiti Paueru. Zbog njega smo nadrljali.-reče Šom.

-I ja ću vam pomoći.-reče Šejmus.

-Hvala ti. To moramo uraditi uveče da nas niko ne vidi.-reče Larry dok su njih trojica ušli u lift i krenuli na Botaniku koja se držala u dvorištu.

Čas Botanike je bio veoma zanimljiv. Predavala im je nastavnica po imenu Ketlin Rouzmeri. Već na prvom času učili su kako da presađuju Feligule (biljke čiji se koren koristi u uspavljujućim napicima). Kada napokon i ovaj čas prođe Larry, Šom i Šejmus odoše do trpezarije da jedu. Posle obeda, Larry i Šom odoše do dnevnog boravka da se pripreme za kaznenu nastavu. Šejmus im je obećao da će smisliti način da se osvete Paueru. Prethodnog dana su završili prva tri sprata, i Larry se nasloni na stranu lifta dok je Šom tražio dugme za četvrti sprat. Ali pre nego što ga je Šom našao lift krenu naviše. Larry stade začuđen.

-Mora da si slučajno pritisnuo neko dugme.-reče Šom.

-Verovatno. Pa šta misliš kuda nas ovo vodi?-reče Larry.

-Ne znam, stvarno.-reče Šom dok se lift konstantno peo na više spratove. Posle minuta penjanja lift stade. Bili su na samom vrhu zamka, a Larry se pribojavao da nisu na zadnjem. Ali bio je u pravu. Kada su se vrata lifta otvorila Larri i Šom zavriskaše od užasa koji su ugledali.

Ima i nastavak pa ako vam se svidi pricha postovacu i ostatak

ufff, jedva procitah sve, trebalo mi je 10-minuta
Gde iskopa ovo , majke ti

auuuu brate ja mislio nema vise

hahahahaha mene mrzi sad da chitam...mnooooogo ima

Nem pojma naleteh na neki sajt sad trazim sajt nisam ga memorisao aaaaa . dobra pricha a ? lol

7.PRVI SUKOB



Čitav hodnik ,koji su ugledali kada se otvorio lift, bio je prekriven lešinama pacova i drugih sitnih životinja. Hodnikom se širio tako jak smrad da su Larry i Šom morali da zapuše nos i da dišu na usta.

-Au kako ovde bazdi. Samo da mi je znati odakle ove lešine ovde?-reče Šom.

-Razmisli malo.-reče mu Larry.-Mora da je ovo 23. sprat. Verovatno je zbog ovoga i zabranjen. Mene brine ono što je pojelo ove pacove. Mora da je nešto veliko.

-Mislim da je bolje da odemo odavde.-reče Šom sa prizvukom panike u glasu.

-Da bolje da begamo.-potvrdi Larry ali stade ukočen kad vide da je sada čitav hodnik bio pun gmizanja nečega. U polumraku Larry prepozna stvorenja:

-Aspide! E u pičku materinu samo mi je još to trebalo.

Aspide su im se polako probližavale, Larry i Šom su polako uzmicali ka liftu, njih desetak krenu na Larrija koji povika:

Regentum! Jednoj Aspidi napravi veliku posekotinu duž glave. Šom je čin izveo lošije ali je onesposobio najbližu Aspidu. Čitav hodnik se ispunio povicima dok su Larry i Šom ubijali Aspide.

-Hoćemo li im ikada pobeći? Regentum!-reče Larry dok je ubio Aspidu koja se spremala da ga ujede.

-Ne znam, ali ima ih sve više.-reče Šom pa ubi još jednu Aspidu.-Jedini izlaz odavde je da idemo dalje niz ovaj hodnik.

-Ne znam. Ko zna šta nas još čeka.-reče Larry užurbano.

-Ajmo, na tri.-povika Šom dok im se stotinak Aspida približavalo palacajući svojim račvastim jezicima.-Nikad ih nećemo savladati.

-Jedan, dva, tri!-povika Larry i njih dvojica potrčaše niz hodnik, što dalje od Aspida. Dok su išli dalje hodnik je postajao sve mračniji i Larry je jedva video kuda ide. Kad najednom Šom zastade.

-Šta je bilo?-upita ga Larry.

-Čuo sam nešto. Nešto ogromno. Bolje da se vratimo.-povika Šom dok je i Larrija hvatala panika jer je i on nešto čuo.

-Ne možemo nazad. Prepuno je Aspida.-reče Larry.

-E pa ne možemo ni napred.-skoro zaplaka Šom.-Pogledaj ovu zmijurinu.

-Šta...-poče Larry ali iznenada presta da govori. Ispred njega, na samo pet metara bila je najveća zmija koju je Larry ikada video. Izgledala je isto kao i Aspide, jedina razlika je bila što je ova dugačka najmanje deset metara i dovoljno velika da ih obojicu pojede u jednom zalogaju.

-Ovo mora da je Matica. Tekken mi je pričao o njima. Rekao je da su veoma opasne.-reče Šom preplašeno.

-Ako je ovo Matica Aspida onda će one verovatno biti mrtve ako nju ubijemo. Zar ne?-uplašeno će Larry.

-Pa možda, ali kako da nju ubijemo?-upita Šom dok im se Matica sporo približavala.

-Bolje da probamo sa čini za Aspide.-reče Larry.

-Ali ona je prevelika. Nikada nećemo uspeti. Jao!-reče Šom dok je Matica krenula na njega i zamalo ga ubila.

Larry bez razmišljanja podiže Budžu i povika:

-Regentum!- ali se ništa ne desi. Čin je pogodila Maticu ali joj nije naudila. Šom se odmače od Matice i on povika:

-Regentum!-Ali efekat je bio isti kao kod Larrija, ništa nije postigao. Matica im se polako približavala, spremna na napad. Larry oseti da bi sada mogao da je napadne, kada joj je otkriven nezaštićeni stomak. Matica krenu u napad, podiže se uvis i Larry iskoristi priliku:

-Regentum!-Povika on u istom trenutku kad i Šom. Dve čini učiniše ono što jedna nije mogla, i Matica uz jeziv zvuk pade na pod. Imala je ogromnu posekotinu na stomaku, gde su je pogodile čini, ali nije bila mrtva. Čulo se njeno potmulo disanje. Larry i Šom požuriše nazad kroz hodnik, do lifta. Ostale Aspide su bile ošamućene i nisu ih primećivale. Njih dvojica uđoše u lift i pritisnuše dugme za hol. Lift se polako spuštao, dok su se Larry i Šom oporavljali od šoka. Minut kasnije oni izađoše iz lifta, ali u holu ih je već čekalo iznenađenje.

Ispred ulaznih vrata stajalo je desetak ljudi uključujući i Larrijevu najneomiljeniju osobu na Gladwinu, Sema Tobbaka.

-Potteru, Vesli, gde ste bili dosad?-reče kao i uvek neprijatno Tobbako.

-Svi smo vas tražili pošto niste došli na kaznenu nastavu.Objasnite...-reče im Rentus.

-Profesore, slučajno smo...-promuca Larry-Nenamerno smo zalutali na 23. sprat.

Čitavim holom su se čuli uzdasi i uzvici nastavnika. Rentus reče:

-Na 23. sprat. Potteru, Vesli vi ste srećni što ste živi. Mislili smo da ste otišli u Magičnu Šumu da lovite Kepece. Tražili smo vas čitav sat. Ovo je veoma ozbiljan prekršaj, dobićete kaznu ne manju od...

-Polako Rentuse.-reče svilenim glasom Tobbako(Larry se baš ovoga i bojao)-Moje mišljenje da su oni previše kršili pravila u ovoj školi, a tek su tri dana ovde. Ja mislim da bi ih poseta direktoru naučila pameti, jednom za svagda.

Ostali nastavnici potvrdno zagrajaše, a zatim nastade tišina, tišina koju je minut kasnije prekinuo Rentus rekavši:

-Pa, dobro. Pošto je to većina odlučila, odvešću Pottera i Veslija kod direktora.-a onda se okrenu prema Larriju i Šomu-Vas dvojica za mnom. Brže.

Njih dvojica požuriše da stignu Rentusa, koji je već bio u jednom od liftova. Kada obojica uđoše u lift, Rentus pritisnu dugme pri samom vrhu lifta, na kome je pisalo:

DIREKTOR.

Lift se uz uobičajeno čangrljanje polako uputi nagore. Minut kasnije lift stade i Rentus ih povede niz hodnik identičan onom na 23.spratu gde su bile Aspide Larry se osećao uplašeno. Bili su samo sprat ispod onog hodnika sa Aspidama. Pitao se kako direktora nije strah da spava kad zna da su iznad njega takva stvorenja. Izgleda je da je i Šom delio tako mišljenje, jer je i on izgledao poprilično uplašeno. Dok su išli hodnikom, niko nije pričao, već ih je Rentus samo povremeno proverio da li su iza njega. Kada su prešli po Larrijevom mišljenju najmanje stotinak metara dođoše do neke dvorane. Imala je veoma visok plafon i bila je potpuno prazna osim jedne ogromne statue na zidu preko puta njih. Statua je bila od mermera, pomalo požutelog vremenom, i predstavljala je letećeg konja sa ljudskom glavom u veoma pretećem položaju. Larry pomisli da su se izgubili, pa upitno pogleda Rentusa. Ovaj se, pak okrenu ka letećem konju i reče:

-Tekken 3 je kralj.

Na te reči kameni konj ožive i raširi svoje ogromne noge između kojih se nalazio prolaz za, kako je Larry verovao, Tekkenovu kancelariju. Rentus ih povede kroz prolaz i oni se nađoše u sobi velikih razmera i visokog plafona. Na zidovima sobe bilo je mnogo slika čuvenih čarobnjaka, dok je u samoj sredini bio veliki drveni sto i stolica sa visokim naslonom. U stolici je sedeo direktor Gladwina i Larrijev i Šomov stric, Tekken 3.

-Sedite momci-reče Tekken pokazujući im na stolice u ćošku sobe-Emilijane, ostavi nas.

-Dobro, direktore-reče poslušno Rentus i izađe iz sobe, dok su Larry i Šom gledali vitrine sa raznim instrumentima.

-Pa kako vam se čini moja kancelarija?-upita ih Tekken kad je Rentus izašao.

-Nije loša.-reče Šom-Dobar sto.

-Puno hrastovo drvo iz Hemlitske šume. Hiljadu neposa kubik.-objasni Tekken.

-Toliko!-začudi se Larry.-Mora da ti je baš dobro ovde, toliki luksuz i sve to.

-Nego šta!-uzviknu Tekken-Nego da mi malo popričamo o vašem ponašanju.

Larry se baš ovoga i pribojavao. Dosta mu je bilo što ga svi nastavnici grde i kažnjavaju, a kamoli da ga još i Tekken kazni.

-Ne želim da više idete na 23.sprat. Tamo je opasno. Čudo je da ste i ostali živi pored onolikih Aspida.

-Ali nismo namerno.-reče molećivo Šom-Larry je slučajno pritisnuo dugme na liftu...

-Dobro, dobro-smiri ga Tekken i reče neubedljivo-Verujem vam.

-Ne! Ti nam ne veruješ! -prodera se Larry -Kao ni svi ostali. Mislite da smo to namerno uradili. E pa nismo. Dosta mi je više.-povika Larry i krenu da izađe ali ga Tekken zaustavi.

-Stani. Hajde ispričajte mi vašu verziju događaja.

-Hajde, Larry. Da mu kažemo istinu.-zamoli ga Šom.

-Pa dobro, ali ti pričaj.-reče Larry i vrati se na stolicu.

Šom poče objašnjavati kako su krenuli da čiste, ali je Larry slučajno pritisnuo dugme na liftu...Trebalo mu je desetak minuta da objasni šta se sve izdešavalo u onom mračnom hodniku. Kada je završio, on ućuta. Tišina je trajala nekoliko minuta, ni Tekken nije ništa progovarao dok najzad ne otvori usta da nešto kaže:

-Verujem vam. Ipak, ne smete više da lovite Kepece, jer je zabranjeno. Molim vas, čuvajte se jer je na 23. spratu Diler Bezumlja. Da niste pobegli odatle mogli ste lako stradati. Znam da imate puno domaćih, pa ću vam zato ukinuti kaznu da biste sve to postigli da uradite. I Larry, bar jedan od vas mora ući u Batina tim. Naša porodica je poznata po sportistima, pa nemojte da me razočarate. A sada idite-završi on i Larry i Šom krenuše ka izlazu. Larry je osećao takvo olakšanje, i čudio se sebi jer je mislio da će najebati ako ih odvedu kod direktora.

Kroz deset minuta su već bili u dnevnom boravku, gde ih je čekao Šejmus. Ispričaše mu šta se desilo, i Larry je mogao da predvidi njegovu reakciju. Šejmus je bio zapanjen:

-Pa to je nemoguće! Toliko Aspida u Gladwinu. Zašto se niko ne pobrine da ih uništi.

-I mi se tome čudimo, brate. Tekken je veliki čarobnjak pa ni on se ne usuđuje da ode tamo.-uzvrati mu Šom.

-Pa i ko bi išao. Otići tamo je sigurna smrt.-reče Larry.

-Ja mislim da ste vi srećni što ste živi.-nastavi Šejmus.

-To nam je i Tekken rekao.

-Ali nemoguće je da se Tekken plaši Aspida. Mi smo ih lako savladali.-reče Šom-Mora da je tamo nešto mnogo gore.

-Možda Diler!-uzviknu uzbuđeno Šejmus.

-Ma ne budali. Bio bi stvarno glup kad bi se krio u Gladwinu. Pored Tekkena i ostalih nastavnika.-opovrgnu mu tvrdnju Larry.-Mada nemam pojma šta bi tamo moglo da bude.

-Ni ja. Ali, ona Matica je čuvala neka vrata. Siguran sam.-odgovori Šom.

-Ma, ko zna. Tamo može biti svašta.-reče Larry i upita Šejmusa.-Nego, ti si rekao da ćeš smisliti kako da olešimo Pauera, zar ne?

-Jesam. Smislio sam i kako.-reče uzbuđeno Šejmus i nastavi. Izlagao im je plan punih deset minuta dok najzad ne završi. Njih trojica odoše u spavaonicu da se pripreme

Bila je ponoć. Tri dečaka u spavaonici ustadoše veoma tiho, iako nije bilo opasnosti da ih iko čuje. Svi su spavali. Jedan se sageo ispod noćnog stočića i izvukao flašu punu žućkaste tečnosti, to je bio Larry. Za njim su išli Šom i Šejmus. Polako su se približavali spavaonici Leoparda, pazeći da koga ne probude. Kada uđoše u spavaonicu, Šom priđe najbližem krevetu. U njemu je spavao neki debeljuškasti dečak. Šom pokuša da mu izvuče jastuk ispod glave. To je bio veoma opipljiv posao jer se debeli dečak stalno vrpoljio u snu. Kada posle najmanje deset minuta Šom izvuče jastuk, on ga predade Šejmusu. Ovaj uze nožić iz džepa i pocepa jastuk. Larry je brzo delao. Došao je do Pauerovog kreveta i čitavog ga polio tečnošću iz flaše koju je poneo. Šejmus izruči perje iz jastuka na Pauera i njih trojica se polako išunjaše do svojih kreveta i legoše. Noć je prošla bez nereda, ali ih je rano ujutru probudio glasan vrisak koji je dopirao iz spavaonice Leoparda.

Oni ustadoše i kobajagi začuđenih lica krenuše prema spavaonici. I ostali đaci su otišli da vide razlog pometnje koja ih je probudila ovako rano ujutru. Tamo je stajao Pauer sa glavom prekrivenom perjem koje je u toku noći poraslo za još desetak centimetara pomognuto Larrijevom žućkastom napitku.

-To su oni uradili-vrištao je Pauer-Oni su mi se osvetili što sam ih prijavio. Platićeš mi Potteru.

-Paueru-kulirao ga je Larry-veruj mi da bih te najradije zadavio ali mi smo čitavo veče prespavali. A imamo i svedoke.

-Da, da. Svo veče su spavali-reče Šejmus-Vid...Aaaah!Šta ovo smrdi?

-Larry, bezobrazniče, nisi baš morao sad-reče Šermiona stavljajući ruku na usta-pogušismo se.

Na to svi počeše da beže iz spavaonice. Pauer je pokušavao da napadne Larrija ali su ga dvojica zadržavala.

-Ubiću te Potteru-vrištao je Pauer sada već kroz zadimljenu spavaonicu.

-Da, da kao i uvek-reče Larry smešeći se i reče Šomu-Pa, dobro smo ga naguzili, a?

-Tako je druže. Ali evo znamo se od rođenja a nisam znao da možeš ovako da prdneš. I to da se zadimi, to je baš napredna tehnika.-reče Šom sa ushićenjem

-Ma jok bre. Samo sam trpeo od sinoć, pa se nakupilo. To je sve.-reče skromno.-Važno je samo da je Šermiona impresionirana.

-Aaa,sviđa ti se.-reče Šom shvatajući.-A i kome se ne bi. Kakve sise ima, uuu!!!

-Mislim da ću se uskoro omrsiti-reče Larry sa milinom oko usta-Pozvaću je da dođe u spavaonicu sutra uveče. Odavno nisam pa sam se uželeo.

-Blago tebi.-sa zavišću reče Šom. Ja još ništa nisam našao.

-Ma i ti ćeš brzo, imam neki osećaj.-prozbori Larry-A sad na doručak. Sreća što nas je Pauer probudio rano sa vriskom, sigurno bismo zaspali.

-I to što kažeš. Vidiš, izvukli smo duplu korist. Kako zgodno.-nasmeja se Šom-Baš smo mu vratili. Samo da nas ne prijavi nastavnicima. Ne trebaju mi nove kazne, tek su nam i ove oprostili.

-E da nije bilo Tekkena-poče Larry.

-E da nismo zalutali na 23. sprat još bismo čistili govna.

-Ajde da požurimo, možda je nešto dobro za doručak-ponada se Larry.

-Sumnjam. Biće nešto nalik supi od kostiju Kepeca- sa odvratnošću reče Šom-Samo nas draže sa ukusom Kepeca ali mesa nema.

Krenuše do liftova i dok su dolazili Šom je pokušavao da prdne kao što je Larry. Larry mu je svojski pomagao i objašnjavao tehniku ali Šom je samo uspeo da malo zadimi hodnik ('e baš mi se ne da'). Spustiše se liftom (Larry je Šomu zabranio da prdi u liftu) i kroz Hol uđoše u Trpezariju. Posle''obilnog'' obroka krenuše na Brigu o Kravama koja se držala u školskim Štalama. Šejmus im se pridružio i u zadnje vreme baš su se sprijateljili, posebno nakon toga što im je pomogao da nagrde Pauera. Larry pozva i Šermionu koja im se zadovoljstvom pridruži. Ćaskali su fino sve dok nisu ušli u Štalu koja je bila na stotinak metara od škole. Sve ih zapahnu strašan smrad kravlje balege. Čekali su minut nastavnika, on najzad dođe i zateče ih u stanju ošamućenosti.

-Da, da magične Krave imaju ošamućujuću balegu. Stavite ove gas maske-reče on dajući im parčad neke tkanine koje oni staviše na usta. Odmah im bi lakše. Nastavnik nastavi:

-Pa pošto ste sada u redu, ja ću vam se predstaviti. Ime mi je Jecogne Chevallier (čita se Džekonj Ševalije). Predavaću vam Brigu o Kravama. Krave su plemenite životinje. Na ovom prvom času gajićete samo obične krave a već na sledećem ćete se upoznati sa Magičnim.

I tako se podeliše po četvoro i svaka grupa dobi po jednu kravu. Larry, Šom, Šejmus i Šeriona uzeše Marulju. Bila je dosta mirna i pustila je Šoma da je pomuze. Larry joj je vadio gliste iz guzice dok ju je Šejmus veštački oplođavao. Šermiona je za to vreme dala kravi laksativ pa se dotična dobro israla. Na kraju časa dobili su 7 (najviša ocena) i nastavnik ih nije kinjio. Zapravo bio je prilično dobar. Posle časa zadovoljni odoše u školu na 14. sprat gde je bila učionica za Vojnu Obuku. Larry se već unapred radovao ovom času. Znao je da će bar iz ovog predmeta imati naveće ocene. Kada ih je lift odveo do učionice pred njom je stajao ostatak razreda. Muškarci su prđeli a devojke navijale ko će biti bolji. Larry je došao i prdnuo. Imo ih je pogušiti. Devojke su jednoglasno odlučile da je on pobednik a da je Šom drugi. Šom je bio veoma ponosan, a Šermiona je od sreće poljubila Larrija posred usta. On se iznenadi i ona mu reče tiho:

-Biću sutra slobodna pa dođi u sobu da ''učimo''-reče mu i neprimetno namignu i onda nastavi-Da mi dođeš spreman. Ne volim neiskusne muškarce.

-Ne boj se dušice.-reče samouvereno Larry-Više sam ja jebo nego Tekken u svojim mladim danima, a on je baš bio jebač i po.

-Dobro, dobro, ne ljuti se. Samo sam proveravala da li si u formi. Vidim da jesi. Biće nam odlično.

Uto dođe i nastavnik.Bio je veoma visok, svetle kose i šiljatog nosa. Larriju je bio neobično poznat. Siguran je bio da ga je negde video. Nastavnik sede za katedru i poče priču:

-Zdravo deco. Moje ime je Đo Askaban.-u razredu nasta komešanje-I da ja sam brat Lea Askabana.-dok je to govorio Larry je shvatio koliko je on drugačiji od brata mu.-Vojna Obuka je veoma važan predmet neću vam jebati glavu o tome da je najvažniji to vi sami procenite.

Larriju se odmah svideo nastavnik a i Larry se odmah istakao kod njega sudeći po Askabanovim rečima:

-Vidim da ste se svojski isprđeli u hodniku. Ističe se nečiji moćni prdež. Ko je taj momak?

-To je Larry Potter, profesore. On je moćni prdonja.-odmah će Šom.

-De de Potteru ustani da te vidim-reče Askban i na to se Larry diže-Tekkenova familija je uvek dobro prđela, to vam je u genima. To je veoma bitno za ovaj predmet, jer ono čega se Diler najviše pribojava je svojski izveden prdež, a to ne može svako. Magija je tu nepotrebna, samo dobar gas. Dobro Potteru dobićeš sedmicu i to na prvom času a to je kod mene retkost.-reče Đo dok je Larry osećao da ga ovaj baš gotivi(jedan od retkih-pomisli Larry).

Čas je protekao u velikim oblacima prdeža kada je Larry pokazivao ostatku razreda kako se to radi. Devojke nikako nisu mogle da urade dok su muški sevali i sevali. Šom je bio skoro dobar kao Larry a i Šejmus se poboljšao. Na kraju časa dobili su kratak domaći a profesor im je obećao da će ih sledeći čas učiti kako da se na silu iseru u šerpu. Napustili su čas veoma radosni i produžili na ručak( pržena pička od lisice,obarena muda od lososa) i otišli na Odbranu od Dilera kod Tobakka. Unapred su se radovali mučenju kojem će ih podvrgnuti ovaj sadista. Larry je opet dobio nulu ali i Šom nije ništa bolje prošao sa jedinicom iako im je čin za odbranu od dilerovih najslabijih pomoćnika ( Lickavaca-mutirani pacovi sa kornjačinim oklopom na leđima) bila solidna.

-Potteru pogrešno naglašavaš čin.Kaže se LICKAVAC MORT!a ne LICKAVAC MORTI. Nula za tebe, a ti Vesli ti si Potterov brat. Zašto se onda prezivaš Vesli

-Profesore to mi je umetničko ime.

-A tako, sprdaš se sa mnom. Misliš ako vam je direktor oprostio kaznu da se možeš sada kurčiti.

-Ali profesore-poče Šom kad ga Tobakko prekinu.

-Tišina! Jedinica za tebe što si drzak. Sad obojica napolje, smetate mi. I recite Rentusu da sam vas kaznio sa 13 sati dobrovoljnog rada po zamku.

-Ali kako je dobrovoljan kad moramo to da uradimo-reče Larry.

-Ne raspravljaj se sa mnom, da ne bi bilo trideset sati, Potteru.-procedi Tobakko-A sad napolje i ne vraćaj se.

-Dobro, profesore-reče Larry besno.

-Odmah, profesore-besno procedi Šom.

I tako krenuše oni ispižđeni, besni do spavaonice-nije im padalo na pamet da idu Rentusu na oči. Lift ih je odbacio do prvog sprata i oni kroz hodnik dođoše do spavaonica. Larry se baci na krevet ali se na nešto tvrdo opalio.

-Šta je ovo, majku mu?-reče i ispod čaršava izvadi zamotuljak na kome je bila zakačena poruka napisana izuvijanim rukopisom. Larry je pročita naglas:

Dragi Larry,

Ova kuglica ti pruža nevidljivost. Treba samo da je progutaš. Ostavio mi je tvoj otac i mislim da će ti trebati

Tekken 3.

PS.Kuglicu ćeš izvaditi jednostavnom čini i ona glasi:SERITO. Time ćeš je israti.Savet:nipošto ne miriši kuglicu-upotrebljavana je mnogo puta.

Larry otpakova zamotuljak i iz njega izvadi jarko narandžastu kuglicu.

-Ma isprobaćeš je drugi put. Moramo ići na Odbranu od Poroka. Ne daj Bože da opet zakasnimo.

-Evo samo da je ostavim.-reče Larry i ostavi kuglicu u svoj kovčeg-Tekken je kralj. Ovako nešto nam može baš trebati.

-Misliš tebi.-snuždeno će Šom-kako ćemo je obojica istovremeno koristiti?

-Ma lako. Kuglica je meka, možemo je lako prepoloviti.-reče Larry-Ih pa kad počnemo vršljati po školi a niko nas ne vidi. Kakva milina.

-Pa da-reče Šom kome se raspoloženje očito popravilo-Ali ajmo sad na čas.

Prođoše kroz Dnevni Boravak, kroz hodnik pa do lifta. Došli su taman pred početak časa. Karakteristična zelena učionica i nastavnik seljačina im poželeše dobrodošlicu. Prvi deo časa ih je ispitivao o Aspidama(Larry i Šom su imali ogromno praktično znanje s'obzirom na skorašnje događaje) kasnije su učili čin za ubijanje Matice-POTUNIO (''E da smo to onda znali''-prokomentarisa Šom) i obojica su bili dosta dobri. Posle časa su pobegli sa Nege o Pimpecima i krenuli ka Čarobnoj Šumi-nadali su se kakvom Kepecu ili Guzu. Lutali su po Šumi desetak minuta dok ne začuše korake-Larry zateže luk koji je uvek nosio u torbi a Šom svoju praćku. Najzad se pojavi veoma čudno stvorenje, sa glavom lisice, nogama konja, repom kengura, trupom jarca i kurcem nosoroga-jednom rečju Kurčil. Larry i Šom su ga samo jednom videli i to iz daljine a ovo im je prvi put da ga vide iz blizine. Larry odape prvu strelu. Čudovište urliknu-strela je pogodila tačno u oko.Šom priskoči i pogodi ga praćkom.Kamen iz praćke mu razmrska lobanju (i luk i praćka bili su magijski ojačani-Tekken im je to uradio). Larry priđe i mlatnu ga granom po glavi. Kurčil posrnu i stropošta se mrtav. Njih dvojica odahnuše a Šom progovori:

-Čoveče ulovili smo Kurčila. To Tekken nije nikad uspeo.

-Dobro, dobro-reče Larry-Pomozi mi da ga spakujem u torbu.

-Neće ti stati u jednu torbu, bolje da ga prepolovimo pa svakom svoje-predloži Šom.

-U pravu si-reče Larry i uze nož i prepolovi Kurčila. Uze za sebe polovinu i strpa je u torbu. Šom uradi isto. Kad su to obavili krenuše prema školi. Sledeći čas je ubrzo počinjao pa su morali da požure. Ušli su u Hol i potrčali ka liftovima. Sledeći čas su bili Napici kod Lea Askabana a nisu hteli da njemu zakasne. Srećom nisu. Seli su na svoja mesta i čekali da nastavnik uđe. Šom nije mogao da obuzda jezik već je odmah rekao Šejmusu da su ulovili Kurčila. Ne može se reći ko je bio više zapanjen, Šejmus ili Askaban kad je ušao i otkrio da mu đaci pričaju na času. Većinu časa Larry i Šom su se dosađivali i pokušavali da prikriju smrad Kurčila pretvarajući se da prde sa nekim velikim zadovoljstvom. Kad se čas konačno završio Larry i Šom nisu znali koji je čas sledeći (''a i da znam ne bih otišao''-reče Šom) pa su otišli u Spavaonicu da na miru pojedu Kurčila. Pridružio im se i Šejmus koji je dobio najmanje i najgore parče(''Nisi bio sa nama-šta ću ti ja''-reče mu Larry).

-A momci večeras ja stupam u akciju kod Šermione.-pohvali se Larry-Jedva čekam.

-Pokaži joj, tigre. Neka vidi zašto je porodica Tekkena čuvena po karanju-reče pun ponosa Šom.

Larry sačeka da se završi zadnji čas, ode u žensku spavaonicu i opruži se u Šermioninom krevetu. Bio je siguran da je Šermiona rekla drugaricama da ne dolaze u Spavaonicu. Proverio je svoje stanje sa kondomima i otkrio da ima jedan sa ukusom Kurca. Stavio je taj i bezbrižno zalegao razgledajući ženske Spavaonice i tako ga je zatekla Šermiona koja se tada široko nasmejala.

-Ukus Kurca,a?-odmah prepozna Šermiona-Dobar izbor,moj omiljeni.

-Zdravo Šermi.-reče Larry izvadivši Pimpek-Kako si?



8. Tekkenove perverzije



Larry poče da izvodi magiju koja nema veze sa onim što oni uče u školi. Jebao ju je i jebao dok najzad nije završio. Ona je bila sva izmorena a ni Larry nije bio baš odmoran.

-Moram ti reći da si odličan.-reče Šermiona sa strahopoštovanjem-Odavno me nije neko ovako ''zadovoljio''.

-Pa šta da kažem-napravi se skroman Larry-Vežbao sam.

-Ako hoćeš na kraju godine ću te počastiti pušenjem-zapita ga.

-A može li malo ranije?-polakomi se Larry.

-Ne,jer mora da se uči.Uostalom dogovorićemo se.-reče mu Šermiona.

-Pa dobro-bi razočaran Larry-Mogu da ostanem kod tebe u krevetu do ujutru?

-Naravno, dušice. Ovde si slobodan u svako doba dana i noći-reče mu zavodljivo Šermiona.

-Držim te za reč-reče Larry pa se opruži u krevetu dok mu je ona legla na stomak i milovala mu Pimpek. Tako su i zaspali. Ujutro kada se Larry probudio, Šermiona je već bila ustala i otišla na doručak. Larry potrča do muške Spavaonice po torbu i brzo krenu na doručak. U trpezariju je stigao deset minuta pre početka časova i na brzinu jeo. Požurio je na sledeći čas (Preobražavanje) i ušao u učionicu taman kada je zvonilo. Otišao je u zadnju klupu i seo pored Šoma koji je nestrpljivo čekao Larrija da mu ispriča šta je uradio.

-I, šta je bilo?-znatiželjan bejaše Šom-Jesi li je naguzio?

-Nego šta sam.-pohvali se Larry-Toliko sam bio dobar da je vrištala, a mi pričamo o Šermioni Grejnđer, čuvenoj Širmingemskoj jebačici. Stvarno sam bog kad sam to uspeo.

-Da znaš da jesi.-za zavišću reče Šom-Eh, da je meni bar neka ružna dovoljno bi mi bilo.

-Ma biće i za tebe nešto-stalno mu je ponavljao Larry-Uskoro ćeš i ti .

I tako su raspravljali o svojim sexualnim fantazijama čitav čas ne zapamtivši ni reč od današnje lekcije, koja je bila izuzetno važna kako im je nastavnik rekao. Ostatak dana u školi im je protekao u miru sve dok se na kraju časova nisu sreli Larry i Max Pauer. Pauer odmah poče da provocira:

-Je li prdoglavi da vidimo kako si hrabar po danu pošto si po noći kukavica. Izazivam te na Dvoboj Prdeža, Potteru. Dokaži da nisi kukavica.

-Ćut, bre Paueru nemoj da ti prdnem da te ugušim skupa sa tvojim drugovima.-zapreti Larry.

-Prazna priča, Potteru. Ako smeš dođi sutra u dvorište posle časova. Pokazaću ti ko je najbolji Prdež Majstor.

-To ćemo tek da vidimo, Paueru. Nemoj samo posle da mi plačeš kad te ugušim.-besno uzvrati Larry.

-Tako je. Pokaži mu Larry. Oleši ga k'o vola u kupusu.-povika Šermiona i Larry se u tom trenutku okuraži:

-Evo dajem ti da biraš još jednog da se bori protiv mene.-reče nesmotreno.

-Nemoj Larry. Dva na jednog ubiće te.-brižno reče Šom.

-Neka, neka, to ćemo još da vidimo.-bejaše tvrdoglav Larry.

Tako ze završi ovaj verbalni duel nažešćih protivnika a na delu ćemo ih videti sutradan. Veče dođe a na večeri Larry je jeo samo kuvana jaja(da bi mu prdež više smrdeo) i trpio da ne prdne ili se ne isere na sred Trpezarije. Približavala se ponoć a Larry i Šom su radili domaći, a posle razmišljali o predstojećem dvoboju, kazni koja im je propisana i koju će sutra morati da odrade i naravno o audiciji za igranje u Batina timu koje će biti za desetak dana. Oko dva posle ponoći najzad su zaspali. Larry je nemirno sanjao. Prvo je sanjao kako ga je Šermiona častila pušenje ali usred tog živopisnog sna pojavi se Pauer i tako mu jako prdnu u facu da se Larry prevrnu sa kreveta. Od te noćne more probudi se rano ujutru oko sedam sati sav obliven znojem. Nije znao šta će da radi pa izađe da se prošeta i razbistri glavu pred Dvoboj. Šetao je kroz hodnike koje nije znao a iznenadio se koliko je prostran Gladwin. Samo prvi sprat je obilazio dva sata i kada se najzad vratio u Dnevni Boravak Vukova primetio je nešto čudno. Nije znao kako mu je to ranije promaklo. Vrata od ženskih Spavaonica bila su širom otvorena. Krenuo je unutra zaintrigiran kad baš na ulazu pusti prdež potpuno nenamerno.

-''Pu majku mu''-pomisli-''Umesto da se spremam za Dvoboj ja trošim prdeže uzalud''.

Ipak krenu prema krevetima kad ugleda jednu povijenu figuru, u polumraku kosa mu je bila seda a bogami i duga brada. Larry priđe bliže zagonetnoj figuri na svega metar i po. Čovek primeti Larrija i okrenu se prema njemu. Larry se začudi. To je bio Tekken 3.

-Tekkene, šta ti radiš ovde ovako rano?-začuđeno ga upita Larry.

-Moje dete. Uhvatio si me. Izvini.-reče.

Larry još uvek nije shvatao. Tekken nastavi:

-Svako jutro dolazim ovde i gledam mlade devojčice. Ponekad ih magijom uspavam pa ih onda neometano ''obrađujem''. Veruj mi moćno je.-reče mu izvinjavajućim tonom-Šteta što te nisam pozvao ranije, ali, evo, možeš mi se sad pridružiti .

-Neću hvala sinoć sam odvojio neku i baš je najebao, pa sam se zasitio.-zadivi ga Larry.

-Opa, već si počeo. Dobar si moram ti priznati.-reče impresionirano.-Pretpostavljam da je to mlada Šermiona Grejnđer.

-Da,kako si znao?-začudi se Larry.

-Eee, ja znam sve.-reče nadmoćno Tekken.-Ali sad na posao, moram brzo da delam, uskoro će se probuditi.-reče pokazujući na devojčice.

Larry ostade da gleda, dok je Tekken birao podesnu devojčicu sa Eci-peci-pec. Srećnica koja je ispala spavala je u samom kraju spavaonice. Tekken krenu prema njoj. Bio je dosta iskusan u sexu pa je sve dobro radio-od rada nogu do pokreta kukova i njihanja zadnjice. Larry je morao da prizna da još nije na Tekkenovom nivou, ali da mu je dosta blizu što se tiče sexa. Kad Tekken završi, Larry ode do spavaonice (muške) da probudi Šoma. Njih dvojica zajedno odoše na doručak(propasirani kurac od vola,flambirani čmar od kineskog crvenog mamuna a za desert pošećereni prokuvani proliv od jaguara). Na časovima su bili prilično mirni, sve do zadnjeg sa kog su pobegli da bi se Larry što bolje pripremio za predstojeći Dvoboj. U spavaonici je bilo sve mirno pa su tu razrađivali taktike. Šom mu je predlagao da se orijentiše na defanzivu dok je Larry hteo da odmah napadne i zada mu ključni udarac. Larrijevo mišljenje je prevagnulo tako da je radi pripreme uradio deset sklekova i dvadeset jedan trbušnjak. Kada je sve bilo spremno samo su čekali na zvono za kraj časova. Nestrpljivo su sačekali dok se to ne desi i onda brzo, gotovo trkom krenuše prema izlazu iz škole u dvorište. Desetak minuta kasnije bili su na tavnjaku ispred škole čekajući samo na Pauera. Konačno se pojavi on sa desetoricom pajtaša. Larry je uz sebe imao samo Šoma i Šejmusa koji je upravo izlazio iz zamka mašući im.Larry se seti svog zahteva da se bori sa dvojicom, i proklinjao je sebe na velikoj gluposti. Razmišljao je šta će biti ako izgubi a to je više nego verovatno. Sa Pauerom bi se lako mogao boriti i pobediti ga, ali sa dvojicom, to je ravno samoubistvu. Ipak on stisnu zube i reče da je spreman. Pauer izabra svog nakrupnijeg druga da se bori protiv Larrija. Sva trojica zauzeše borbene položaje( čovek se naguzi i okrene prema protivniku na udaljenosti od 4,56 metara) i Dvoboj Prdeža poče. Prvi krenu Pauer. Prdnu iz sve snage, ali promaši Larrija za desetak centimetara. Larry to iskoristi pa mu uzvrati-nije koristio svu snagu ali ipak kad ga pogodi Pauer se zatetura i umalo se ne onesvesti. Pauerov drug pogodi Larrija prdežom ali odmah se videlo da je on druga liga. Larry nije ni osetio njegov prdež. Larry se odluči da prvo eliminiše Pauerovog druga pa ga pogodi posred usta. Ovaj se onesvesti i hitno ga prebaciše u školsku Bolnicu. Ostadoše samo Larry i Pauer. Odmeravali su se pogledima besni jedan na drugoga. Odjednom desi se nešto što odvuče Larriju pažnju na delić sekunde. Na prozoru na prvom spratu stajala je Šermiona pokazujući mu svoje obimne sise. Larry je skupo platio ovu neopreznost. Pauer mu tako jeko prdnu da se Larry zatetura i zamalo pade. To ga veoma razljuti.

A tako znači. Namučki igraš. Pokazaću ti ja.-I skupi svu snagu koju je mogao da skupi. Prdnuo je tako jako da je obrazovao mali smrdljivi tajfun koji je išao pravo prema Paueru. Ovaj ne uspede da ge izbegne pa ga tajfun pogodi tačno u srce. Larry se prepade da ga možda nije ubio ali je na sreću Pauer pokazivao znake života-ispovraćao se od smrada Larrijevog prdeža. Drugovi ga odvedoše do Bolnice i svo vreme dok su ga nosili trideset dva puta je Larriju opsovao majku. Larry je njemu opsovao majku četrdeset pet puta. Vreme je bilo da se vrate u zamak. Šom i Šejmus su svo vreme pričali o Dvoboju dok je Larry svoje misli fokusirao na Šermionine sise koje je malopre ugledao na prozoru. Vratio se u Dnevni Boravak veoma razdragan i sa Šomom i Šejmusom pričao o Dvoboju.

Tokom sledećih desetak dana ništa se bitnije nije desilo. Larry je samo tri-četiri puta iz'vatao Šermionu. Nije bilo sexa. Petnaestog je bila subota i u podne oni odošena audiciju za Batina tim. Nadali su se da će proći. Poneli su svoje Kredence i Batina opremu za svaki slučaj. Mislili su da će izbor vršiti nastavnici ali nijednog nije bilo na vidiku kad su izašli iz škole (audicija je bila u dvorištu ). Kada su prišli stolu na kome je pisalo Batina tim Vukova za njim su bila dva starija tinejdžera koji su verovatno bili žiri i vršili izbor. Larry i Šom se upisaše na papir i sedoše na postavljene klupe. Primetio je koliko je bilo prijavljenih-najmanje trideset i odmah ga obuze zebnja jer su mnogi bili stariji od njega i Šoma. Poče prozivka. Kandidati su trebali da obave dva zadatka.
Prvi je bio da uzmu palicu i da iz sve snage udare po nekom čudnom instumentu koji je očito pokazivao snagu udarca, dok je drugi zadatak bio da uhvate jedan krug oko škole na Kredencu u što manjem roku i da u letu opet udare u onaj čudni instrument.

-Lako-pomisli Larry-To bar znam da uradim.

Šom je izgleda isto tako razmišljao jer se zadovoljno smeškao. Ali obojici su im splasli smešci kada su videli kandidate. Svi su bili odlični. Jedan trećak je čak dobio ocenu 473 na snagu (prvi iza njega 377) ali je podbacio na letenju. Konačno dođe red i na Larija. On uze palicu. Opljunu ruke i zamahnu. Skupio je svu snagu i opalio po instrumentu. Brojke na njemu se zavrteše i stadoše, Larry nije mogao da poveruje a ni ljudi oko njega, pokazivajući 827.

-Ovo mora da je greška.-reče jedan od momaka iz žirija-Možda je instrument pokvaren. Dečko, udari još jednom.-reče Larriju.

Larry zamahnu i opet udari. Instrument pokaza 864. Niko nije mogao da poveruje.

-Neverovatno ali istinito.-reče momak iz žirija-Ovaj ovde dečko je udario snagom od 864 perta(jedinica za silu u čarobnjačkon svetu-1 pert=17 njutna). To je rekord škole.

Svi se iznenada okrenuše. Larry je još morao da položi letenje. Uzeo je svoj kredenac i na znak momka iz žirija koji je bio kapiten tima poleteo je. Išao je veoma brzo, najviše zahvaljujući kredencu koji je bio nov i jedan od nabržih na svetu. Obišao je krug oko zamka i pripremio se da udari instrument u vazduhu. Zamahnuo je i udario ga. Desetak metara dalje se prizemljio i otišao da vidi rezultat. Bio je 1325. Definitivno je bio najbolji. Kapiten mu je čestitao na dolaskku u tim. Larry ostade da vidi šta će Šom uraditi. Šom nije bio loš sa 356 perta, a na letenju je bio odličan jer je u pravom trenutku prdnuo i dao sebi dodatno ubrzanje. Larriju je bilo veoma krivo što se on nije toga setio. Bilo kako bilo, na rezultate su čekali sat vremena i Šom je prošao. Bio je treći. Pa kako su Larry i Šom ušli u Batina tim red je i da ja objasnim pravila toga veoma popularnog i nadasve grubog sporta. Ima sedamnaest igrača na obe strane koji lete na Kredencima i svojim palicama se trude da druge zbace sa Kredenca. Igra je završena tek kada svi igrači jednog tima budu zbačeni sa Kredenca. Jedino se ne mogu koristiti Magične Budže dok je sve ostalo dozvoljeno uključujući pljuvanje u lice, pišanje niz vetar i Iseravanje na glavu protivnika. Lično sam video najpoznatijeg igrača Batinanja, reprezentativca Yugoslavije Miška Serovića kako piša u usta Italijanu Pitoniju Seretu pri punoj brzini. Veština izvođenja tog poteza me je naprosto zadivila. Larriju je on bio idol. I tako se Larry i Šom vratiše u Dnevni Boravak da provedu mirno subotnje popodne koje je prethodilo velikim događajima.

Nedelja je osvanula u, kao i obično, sumornom raspoloženju pred ponedeljak. Svi su bili nervozni i pospani ali Larry i Šom su bili baš zadovoljni. Ušli su u Batina tim i naspavali se po prvi put od početka škole. Prijatna činjenica im je bila ta što je i Pauer ušao u Batina tim Bratstva Leoparda(''Taman da ga bijemo bez posledica, jedva čekam.''-reče Šom).Za ovaj dan su odlučili da isprobaju Lopticu Nevidljivosti. Sve su pažljivo isplanirali i bili su spremni za polazak. Larry podeli lopticu na dva dela i obojica uzeše po jedan. Poslušali su Tekkenov savet i nisu je mirisali. Šom je ipak slučajno udahnuo malo vazduha. Istovremeno se onesvestio. Larry se prepade. Nije hteo da mu daje veštačko disanje(''Nisam peder, jebote.''-pomisli) a Šom naizgled nije disao. Prođoše dva minuta i Larry najzad odluči da ide po pomoć. U istom trenutku probudi se Šom i instinktivno prdnu. Bio je to veoma moćan prdež, njegov najbolji. Larrija začudi jačina prdeža i bi mu drago što je sa Šomom sve u redu. Kad se uveriše da je Šomu u redu, obojica začepiše noseve i progutaše Lopticu. Bila je odvratnog ukusa i neprijatno je klizila niz grlo. Osetiše neko bubnjanje u stomaku i videše-ništa. Tela su im potpuno nestala. Ipak mogli su da vide jedan drugog-u tome je bila prednost Loptice Nevidljivosti-što oni koji je progutaju vide jedan drugoga. Da nije toga Larry nikad ne bi video Šoma i plan bi im propao. Polako krenuše kroz spavaonicu svesni da ih niko ne primećuje. Prolazili su pored đaka sve do Dnevnog Boravka. Tu su pokušali da ne privuku pažnju otvaranjem vrata ali nije im uspelo. Nekoliko đaka se okrenulo na zvuk otvaranja vrata ali nisu puno obraćali pažnju-čudne stvari se stalno dešavaju na Gladwinu. Uspeli su da dođu do lifta neprimećeni i Larry pritisnu dugme za prizemlje. Za deset minuta već su bili ispred škole, i krenuli prema Čarobnoj Šumi. Zahvaljujući nevidljivosti dospeli su neverovatno duboko u Šumu. Nisu ni znali kakvih sve životinja ima ne samo u Šumi nego i u svetu. Videli su najmanje desetak životinja koje nisu znali. Na jedno tri kilometra od zamka u nagušćem delu šume naišli su na prostran proplanak. Na njemu se nalazila samo neka ogromna hrpa lišća.

-Šome, bezbedno je. Možemo postati vidljivi.-reče Larry.

-Serito!-rekoše u ist mah i otrčaše do žbunja. Tamo se ču neki mljackavi zvuk- znak da seru. Kad se nazad iskenjaše, Larry izvadi Lopticu iz balege i stavi je u džep. On odvede Šoma do one hrpe lišća na sredini proplanka. Šoma veoma začudi što ta hrpa lišća diše. Onda je pravilnim deduktivnim razmišljanjem došao do zaključka da to nije hrpa lišća već neka životinja čije krzno liči na hrpu lišća. To mišljenje je iskazao Larriju koji se smeškao.

-To ti je druškane, jedan Kamut.-reče mu Larry-Mamut sa krilima.-objasni mu kad je video sablasan izraz Šomovog lica.-Neki petaci su mi rekli da se nalazi duboko u Šumi pa mi se učinilo zanimljivim da tu odemo.

-Odlično-oduševi se Šom-'Oćemo li moći da ga uzjašemo?

-Verovatno. Dosta je pitom.-reče Larry uzbuđeno.-'Ajde da ga probudimo.

To reče i uze ogromnu palicu sa zemlje i mlati Kamuta iz sve snage. Ovaj kao da ga je komarac ubo. Razbudi se i pogleda u njih dvojicu. Stajali su skamenjeni i očekivali šta će Kamut uraditi. On samo čučnu i surlom pokaza na leđa.

-Sigurno 'oće da nas provoza.-reče Šom-Pa 'ajmo da vidimo kako to izgleda.

-Pa mogli bismo.-reče Larry-I onako izgleda dobroćudno.

Zajahaše oni Kamuta i on polete. Vinuše se visoko u vazduh i Larrija iznenadi kolicna krila ima Kamut. Veličine k'o u manjeg goluba ta su krila podigla Kamutovih deset tona plus Larrija i Šoma.

-Kado dobro ide.-oduševljeno će Larry-Nazvaćemo ga Kita. Po čuvenom detektivu Kiti Charltonu.

-'Ajde Kita, ošini po prašini.-prodera se Šom i Kita ga zaista posluša. Jurili su velikom brzinom na pedesetak metara od zemlje posmatrajući divne pejzaže oko zamka. Posle pola sata letenja Kita ih je spustio u Šumu blizu zamka. S teškom mukom su se rastali od njega. Oni su progutali svoje Loptice Nevidljivosti, dok je Kita krenuo natrag u Šumu u svoju jazbinu.



* * *

Desetak dana je proteklo od njihovog susreta sa Kitom. Imali su nekoliko treninga Batinanja, ali ništa se nije moglo porediti sa Kitinim letenjem. Dogovorili su se da opet odu prvog slobodnog dana, što bi bila subota. Do subote su ubijali vreme idući na super dosadne časove, zapravo jedini zanimljiv bila je Vojna Obuka. Larrijev odnos sa Šermionom se poboljšao, još jednom su se sexali i bilo im je baš moćno. Dani su im prolazili kao meseci dok najzad ne dođe i subota. Dobro su se pripremili, poneli su luk i strelu ( Larry ) i praćku ( Šom ), i u Spavaonici pojeli Lopticu. Bez većih problema išunjali su se iz škole i krenuli prema Šumi. Posle pola sata došli su do proplanka na kome je po običaju spavao Kita. Tu je bio zaista i spreman na novi let. Oni odoše do grmlja da se iseru i izbace Lopticu posle čega su postali vidljivi. Kita ih vide i ako ih je još ranije čuo. Oni ga zajahaše. Pripremiše oružja, jer su se nadali da će naići na krdo Kepeca ili Guzova pa bi mogli da se najedu ko gospoda. Kita ih je odveo jedno pet kilometara od zamka, duboko u Šumu gde se čula neprijatna buka. Larry je prepozna. Takve zvuke su proizvodili Leteći Guzovi kada hodaju po zemlji. Larry zateže luk a Šom praćku čekajući da ugledaju Guzove. Ipak nisu mogli ostati neprimećeni, jer Kita sa svojih pet metara visine nije baš nevidljiv. Guzovi odmah uzleteše sa zemlje gde su vrlo nesigurni i okupiše se i jedno veliko jato od oko stotinu njih. To baš i nije mali protivnik, ali je Kita hrabro krenuo u napad. Guzovi započeše juriš. Sam prizor je izgledao zastrašujuće, velika vazdušna bitka se odvijala. Larry odape jednu strelu u jato. Ona pogodi jednog Guza, dok Šom promaši(iako je to bilo veoma teško uraditi). Guzovi preplašeni ovim napadom iz daljine malo ustuknuše za trenutak, ali ipak krenuše u odlučan juriš. Brzo su se približavali i Larry uspe da pogodi još jednog, dok je Šom uspeo da obori trojicu. Tek kad se guzovi približiše Kita pokaza zube. Larry nije znao za Kitina tajna oružja. Suknu mu plamen iz surle i zapali najmanje desetak guzova. Iz ogromnih dugačkih kljova poče da ispaljuje zapljene strele a iz ušiju poče da oslobađa električnu energiju (jačine 32749 ampera). Prosto ih je unakazio. Od čitavog jata za deset sekundi ubijeno je devedeset. Nekolicina ostalih počela je da panično beži i njih su Larry i Šom pogađali strelama i praćkom. Na kraju ne ostade nijedan živi Guz dok je na tlu ispod njih stajao sablasan prizor-lešine stotinak Guzova, a tle poprskano krvlju. Taj dan, poslednji u septembru u istoriji je poznat kao masakr Guzova. Iznenađeni Kitinom borbenom moći Larry i Šom shvatiše koliko im je on važan. Šom reče Kiti da ih spusti na zemlju. Tu su počeli da biraju kojeg će Guza da pojedu. Većina ih je bila spržena pa nije bilo potrebe da se peku. Njih dvojica uzeše jednog naročito velikog i počeše da ga jedu. Kita se zaslađivao sa dvadesetak Guzova odjednom-iako je po pravilu biljojed Kita jede šta mu se da. Posle obilnog obroka odlučili su da oslobode svoje stomake pritiska tako što su počeli da prde. Za kratko vreme oko njih se formirao poveći oblak dima, veoma smrdljiv, tako da je obližnje drveće počelo da vene i da se lomi pa su morali da se sklone, da ih nešto ne udari. Tada ih Kita još jednom iznenadi sa svojim sposobnopstima. Ispostavilo se da im nije otkrio sva njegova oružja. Naime, kada se najeo Kita je tako jako prdnuo da je drveće u krugu od sto dvadeset tri metra potpuno uvelo. Kao šlag na tortu Kita je znao da prdi vatru što je Larrija veoma začudilo. To su mogli samo Majstori Prdnjave Prvog Stepena( Larry je bio treći stepen a Šom peti ). Pošto je tek bilo podne njih dvojica legoše u hlad i zaspaše. Kita je sledio njihov primer pa i on zaspa. Posle dva sata probudi ih skvičanje koje je dopiralo iz severne strane Šume. To ih je veoma zaintrigiralo pa probudiše Kitu da izvide situacuiju. Krenuše prema izvoru buke i posle jedva pet minuta leta ugledaše veliku grupu Kepeca kako beži od njih preko neke livade. Ovde se Šuma već završavala i bili su u podnožju planine, dok je Gladwin bio tako daleko da se nije ni video. Tada u njima proradi neki sadistički impuls. Larry naredi Kiti da ih sve pobije, i ako nije bilo nikakve potrebe za tim. Kita nemilosrdno izvrši naredbu. Suknu plamen iz surle i jadne Kepece sprži u trenutku. Jedva ih je trideset ostalo. Rekoše Kiti da stane, ali ne zato što im je bilo žao Kepeca, već zato što su hteli i oni kojeg da ubiju. I u narednih pola sata nastade takva jurnjava dok je Kita jurio preostale Kepece i Larry i Šom ih nemilosrdno ubijali. Ako ne na čovečnosti, mogli su se pohvaliti na preciznosti. Tokom tog dana su se tako izveštili sa svojim oružjem da su retko promašivali. Samo su dva Kepeca pobegla u gustiš gde im Kita nije mogao prići. Ali njih dvojica su se baš bili zainatili. Nisu hteli da im Kepeci pobegnu. Naredili su Kiti da ih spusti. Probali su da zađu u gustiš gde su se kepeci krili ali nisu uspeli. Onda su primenili sredstvo masovnog uništenja.

-Kita, prdi!-naredi nemilosrdno Larry.

Kita ga posluša. Vatra je spržila sve što je dotakla i sada se već moglo proći. Njih dvojica ugledaše Kepece na oko dvesta metara udaljenosti.

-Ja ću desnog, a ti levog.-reče Šom samouvereno-Ubij me ako promašim.

-Da znaš da te držim za reč.-reče Larry i nanišani. Kepeci su se sada jedva videli. Ipak Larry odape strelu a Šom praćku. Samo sekund kasnije i Kepeci bi pobegli. Ali oštrim okom i neverovatnom preciznošću obojica pogodiše svoj cilj. Nastade takva vika i divljanje njih dvojice koji su se od sreće udarali glavama( stara porodična igra ). Kepeci ih nisu interesovali, samo im je bitno bilo da su ih sve pobili. Kao trofej, odraše kožu desetorici Kepeca i kožu napuniše lišćem. Tako preparirane strpaše Kepece u torbe. Pustiše Kitu da se najede Kepeca, i posle pola sata ponovo se vinuše u vazduh. Toliko su podivljali da su gađali sve što je živo i što se kreće. Ta njihova neiživljena mladost sada je proradila. Leteli su i za sobom ostavljali samo smrt. Ubili su jedno pedeset četiri veverice i pet vukova. Onda su počeli egzibiciju. Naredili su Kiti da leti na većoj vicini. I sa oko kilometra visine počeli su da gađaju nasumice nadole. Larrijev tobolac koji se magijski punio strelama bivao je sve prazniji. Toliku oholost nije niko video u zadnjih sto godina. Za samo sedam sati koliko su bili u Šumi ubili su desetinu Šumskog životinjskog sveta, da ne pričamo o materijalnoj šteti na biljkama. Po povratku sa velikih visina videli su u stvari koliko su životinja ubili sa te visine, preko sto. Najzad odlučiše da se vrate u školu. Bilo je oko pet posle podne kada ih je Kita odbacio do oboda Šume. Pojeli su Lopticu Nevidljivosti i krenuli prema zamku. Kada su ulazili na vrata zamka Larry mudro zaključi:

-Uh, što se danas naubijasmo.

9. Racija

Sutradan Larry i Šom odoše u školski Muzej i pokloniše mu preparirane Kepece. Kustos je bio dosta mutan tip i nije ih pitao odakle im Kepeci. U podne im je bio trening u Batinanju na terenu ispred škole. Stoga su upravo tamo i krenuli. Stigli su malo kasnije i svi su izgleda čekali na njih. Kapiten tima im se predstavio (ime: Leopold Matoljo zvani Miško) i ukratko im objasnio pravila Batinanja. Ono što Larry i Šom nisu znali bilo je to da tim nije imao pravo na zamene i da se ne može ništa unositi na teren osim palice.(Larry se oneraspoloži- već je imao na umu luk i strelu). Kad im to saopšti, Miško im dade neke lutke koje bi trebalo da mlate umesto igrača(''Kasnije ćemo se tući''-reče Miško na žalost čitavog tima koji je bio željan makljaže) i oni uzeše palice. U sledećih desetak minuta vazduh je bio prepun čudnih zvukova udaranja palice u drvene lutke. Nekoliko igrača je već polomilo svoje lutke i to su bili oni najjači među kojima je bio i Larry. Posle tog zagrevanja, Miško im reče da odmore i poče upoznavati članove tima sa pridošlicama(Larrijem, Šomom i nekim momkom po imenu Kortiđa Maajlepano zvani Jile). Igrači sa kojima se Larry rukovao bili su uglavnom njegove snage osim jednog( Eđesto Jikenjo zvani Miloje) koji je bio tako snažan da je Larriju umalo smrskao sve kosti na ruci kad se rukovao sa njim. Bio je jedan od najstarijih, poslednji razred na Gladwinu i već je šest godina igrao u timu. Bio je pravi vođa i kako je Larry čuo, čovek sa velikim mudima i neizmernom kuraži(jednom je ostao sam protiv devet protivničkih igrača i sve ih oborio-rekord škole koji još niko nije mogao da obori) dok je u svojoj karijeri imao trista sedamnaest obaranja što je takođe bio rekord. Ostali su bili manje više isti, jedino je Larriju zapao u oko jedan sićušni igrač-visok jedva preko metar i po(Larry se čudio kako je on uopšte dospeo u tim). Kasnije je saznao da je ovaj(Ivan Manipulito) drugi najbolji igrač u timu. Igrao je pametno i lukavo, udarajući namučki i kada se niko tome ne nada, iz prikrajka. Bio je totalna suprotnost Miloju koji je rušio sve pred sobom ne obazirući se mnogo. Posle upoznavanja pređoše na ozbiljnije vežbe, prvo letenje kroz bodljikavu žicu, a posle i jednu kontrolnu utakmicu. Larry se pitao kako će da igraju jedni protiv drugih-mogli bi se povrediti. Miško je to jednostavno rešio:

-Novajlije, slušajte pažljivo. Pošto se ne možemo tući međusobno, uradićemo ono što radimo već godinama-ubacićemo botove. Za početak neka budu srednje težine.Čitav tim se uzjoguni:

-De, de, Miško-prodera se Miloje-Pa olešićemo ih odmah, previše je lako. Daj nam najveću težinu. Daj nam Devetku.

-Ne mogu zbog novih, Miloje. Dobro to znaš. Ali, evo neka bude Petica.-napravi kompromis Miško.

-Pa,'ajde neka ti bude.-pomiri se Miloje

Miško poče da izgovara čin za botove:

-Botovi nivo pet!-i istog trenutka se pojavi sedamnaest drvenih ljudi kako lete na kredencima.

-To su vam današnji protivnici.-reče Miško.-A sad da pređemo na strategiju. Uvek, ali baš uvek, Miloje i ja idemo na čelo dok nam ostali čuvaju bokove i dokrajčuju one koje mi nismo.

Svirnu pištaljka i botovi se pokrenuše. Larry uzlete i posluša Miškov savet i smesti se na levom krilu. Šom krenu sa desne strane i meč poče. Toliko su igrači dobro igrali da su Larry i Šom malo šta videli. Sve je bilo gotovo za minut i po. Miško je prosto rasturao protivničke igrače. Palicom je zamahivao po botovima i oborio ih trojicu. Miloje je bio još bolji. On se totalno razulario i počeo da divlja po vazduhu. Skinuo ih jer najmanje pet. Ostalo je samo devet. Ali nije bilo tako. Ostao je samo još jedan. A onda vide i razlog što toliko botova nedostaje. Ivan Manipulito se prišunjao sa leđa, i dok ga niko nije video(botovi su bili zaokupljeni Milojevom palicom) polako ih skidao sa Kredenaca. Namerno je ostavio jednog da bi i novajlije mogle da se oprobaju. Nasta prava jurnjava oko toga ko će oboriti zadnjeg bota. Jadničak je počeo da beži svuda po terenu dok ga Larry, Šom i još dvojica ne opkoliše. Larry nasrnu na njega ali bot se izmače. Larry zamahnu palicom i raspali bota po leđima. Ovaj se prevrnu sa Kredenca i pade na travu gde odmah nestade(magija je iščilela). Igrači se spustiše na zemlju. Poneki su se hvalili o svojim uspesima(naročito Miloje) dok su neki kao Ivan Manipulito ćutali naizgled nezainteresovani. Svi su međutim pohvalili Larrija i on se zacrvene od stida. Do kraja treninga odigrali su meč sa botovima Šesticama koji su bili dosta teži, i jedan od njih je Larrija dobro opalio po slabinama pre nego što mu je Larry uzvratio i oborio ga sa Kredenca. Šom je takođe uspeo da obori jednog ali su ga ubrzo opkolila petorica botova i raspalila ga jedno deset puta pre nego što se stropoštao na zemlju. Pomoć mu je stigla kasno. Ipak Larry, Miloje i Miško su ga osvetili time što su tu petoricu poslali u večna botišta(mesta gde botovi idu kad ih ubiju). Larrija su ipak na samom kraju meča oborili. Jedan bot mu je prišao iza leđa i pripalio ga po glavi. Ivan Manipulito je stigao samo sekund kasnije i osvetio Larrija i to takvom jačinom da se bot raspao u sto komada. Meč su završili sa desetoricom igrača, svi zadovoljni svojom igrom. Kada su se svi prizemljili, Miško im reče da mogu da idu i reče im termin narednog treninga. Larry i Šom krenuše prema zamku puni utisaka o prvom ozbiljnom treningu. Pričali su i hvalili se sve do dolaska u dnevni Boravak gde su morali da prionu na domaće koji su se konstantno gomilali. Ujutro, kada su se probudili i krenuli na doručak u Holu na oglasnoj tabli pisalo je:

Dragi učenici,

U sledeći petak našu školu će posetiti Odred Kilera(policajci iz Odeljenja za Narkotike). Nema potrebe za brigu,, doći će samo da izvrše kontrolu,

Direktor.

To je izgleda baš i uznemirilo učenike, od kojih su mnogi imali dosta vutre u slamarici. Larry i Šom se zabrinuše. Imali su nešto malo vutre ispod jastuka, i LSD-a skrivenog u prljavom vešu. Posle doručka požuriše na časove sa kojih su se vratili u neurotičnom stanju. Jedina zanimacija na časovima im je bilo prđenje(prigušeno), i ponekad stenjanje. Kasnije u Dnevnom Boravku igrali su se stare porodične igre(sudaranje glavama). Šom je u tome oduvek bio bolji. Udario je Larrija tako jako da mu je prsla lobanja pa je morao u školsku ambulantu da ozdravi. Za poslepodne su rešili da se otarase droge. Toga dana mogli su videti brojne učenike kako bacaju papirne kese u WC šolje. Mnogi su tako mirno dočekali petak, ali neki su mislili da se mogu izvući pa su krili vutru na najneubičajenim mestima(Ferrdi Milito je sakrio vutru u direktorovu kancelariju, dok je Dik Mejson koga još zovu i Kurac uspeo da svoj heroin pošalje sam sebi poštom). Konačno i dođe taj petak. Nisu imali časova, a Kileri su došli oko podneva pa su se Larry i Šom baš naspavali. Počeli su prvo pretresanje Spavaonica Prvaka a kasnije i ostalih razreda. Nijedan prvak nije bio uhvaćen, dok su već kružile glasine da je uhapšeno trideset petaka. To je delimično bilo tačno, jer je njih devetnaest izbačeno iz Škole zbog ''nezakonitog držanja i korišćenja lakih opojnih droga'' ili ti duvanja. Killeri su ostali do sutradan. Na ručku su sedeli odmah pored Larrijevog stola. Larry nije mogao da ne čuje šta govore:

-...a na dvadeset trećem spratu ti je gomila Aspida i Điđera. Kažem ti opasno je do jaja.-reče šapatom jedan mršavi Kiler drugom debeljuškastom-A Tekken kaže da je na tom spratu i sam Diler, još uvek slab, ali da prikuplja vojsku. Znam samo da Diler želi Larry Pottera i brata mu Šoma, legenda kaže da mu je Larrijev otac otkinuo kitu pa Diler hoće osvetu, ne znam..

Larry se zaprepasti kad ču ovo. Pogleda u Šoma i po izrazu lica vide da je i on čuo. Taj ručak nisu ni dovršili, izgubili su apetit. A ko i ne bi, kad bi ga neko želeo mrtvog. Larry je na putu do Spavaonica već formirao odluku sa kojom se i Šom slagao. Odoše u Spavaonicu, pokupili na brzinu palice i Magične Budže, zajedno sa Lopticom Nevidljivosti koju odmah progutaše, i logično, postadoše nevidljivi. Uputiše se prema liftovima. Larry pritisnu dugme za dvadeset treći sprat.

-Ima da mu jebem mater.-reče Larry-Koga je on to našao da ubije. Ima da ga pojedem za doručak, pička li mu materina.

-Tako je, bratac, ima da ga obesimo za muda.-reče Šom.

-Ako ih uopšte ima.-reče Larry i obojica se nasmejaše ali kez im odmah splasnu jer lift stade i vrata se otvoriše. Ugledaše poznat prizor. Gomila malih kostiju verovatno od pacova i Aspide koje su im se ubrzano približavale.

-Larry, brzo! Prdi!-prodera se Šom.

-Larry se iznenadi Šomovoj prisebnosti i spremi se. Opali taku prdnjavu da se zidovi zatresoše i malter poče da otpada. Takav smrad okruži sve na spratu. Aspide su bile naizgled mrtve, ali Larry je znao da one umiru samo ako im se uništi Matica. Stoga brzo krenuše napred kroz hodnik. Na samom kraju bila je Matica, malo ošamućena od Larrijevog prdeža krenula je na njih. Šom brzo odreagova:

-Potunio!-reče i Matica uz trasak pade mrtva na pod. Sa početka hodnika, gde su bile ostale Aspide ču se zavijanje, ispostavilo se samrtno, Aspida koje su uginule za desetak sekundi. Iza Matice Larry vide ono što je Šom primetio i pri prvom njihovom boravku ovde. Matica je čuvala neka vrata koja su sada bila slobodna za Larrija i Šoma da uđu.

-Jedna prepreka pređena.-reče Larry.

-Da, ali ako su Aspide ovakve, kakvi li će biti ti Điđeri o kojima je onaj Kiler pričao. A tek Diler.-poče Šom pesimistično.

-Ućuti, Šome.Ubijaš zadovoljstvo.-preseče ga Larry. I otvori vrata. Ušli su kroz njih i našli se u čudu. Bili su na ulazu jedne ogromne dvorane, a u njoj je bilo oko pedesetak-krava. Jedina razlika je bila što su ove krave hodale na dve noge i imale umesto rogova topove od 20 mm. Očigledno su to bilo Điđeri jer im je na vojnim uniformama koje su nosili bilo izvezeno veliko Đ. Svi se okrenuše kad njih dvojica uđoše.

-Držite ih!-povika jedini Điđer koji nije nosio uniformu. Nosio je elegantno večernje odelo sa ružičastim prugama i tačkicama u boji proliva.

-Da, Šefe!-rekoše skupa Điđeri onome u ružičastom odelu koji je, ispostavilo se, bio njihov Šef. Svi oni okružiše Larrija i Šoma koji nemadoše šta drugo da rade nego da beže. Okrenuše se i panično potrčaše svo vreme vičući od straha. Došli su do hodnika sa Aspidama, i potrčali panično do lifta. Mali problem bio je taj što lifta uopšte nije bilo. Điđeri su ih sustizali i morali su da delaju. Šom se doseti:

-Larry, prdi!-reče mu nadajući se da će mu uspeti. Obojica se naguziše i prdnuše iz sve snage. Diže se ogromni oblak prdeža taman kad su ih Điđeri sustigli. Posle minut-dva dim se raziđe i oni ugledaše Điđere žive, zdrave i netaknute.

-Lep parfem.-reče jedan Điđer-Zaboravili ste da na nas prdež ne deluje. Za nas je to veoma fin miris poput vašeg Cveća.Momci, na njih.

Larry pripremu Budžu na gotovs, tako učini i Šom. Napadoše u isto vreme:

-Sirinjo!-rekoše čin koju su naučili na Vojnoj Obuci i koja je privremeno zaustavljala protivnika. Bilo kako bilo, Điđeri nisu očekivali otpor. Poprilično su bili iznenađeni kad su ih dve čini pogodile i oborile jednog Điđera. Trebalo im je oko desetak sekundi da se oporave, i za to vreme Šom pozva lift. Điđeri se razbesneše. Ispališe desetak raketa koje prozujaše pored Larrija i Šoma. Jedna zakači Larrija po nozi i on posrnu. Šom ostade sam u borbi, ispali nekoliko čini i nađe se pred smrću, jer mu se jedan veliki Điđer prikradao sa ogromnim nožem. Prava sreća je bila ta što je lift došao. Oni brzo uđoše, Larry puzeći, Šom trčeći. Pritisnuše neko dugme nasumice i, logično, spasiše se od daljih napada. Sasvim slučajno je bilo i to što ih lift odveo do dvadeset drugog sprata, gde je bio Tekken. I zaista, savim slučajno, Tekken se nalazio pred vratima lifta. Kad ih vide on pritrča i pomože Larriju da ustane. Ne pitajući ništa on odnese Larrija u školsku Ambulantu i reče Šomu da ga sačeka u kancelariji. Vratio se za deset minuta i kratko upitao:

-Điđeri?

Šom je samo klimnuo glavom, toliko je bio umoran da ništa nije mogao reći.

-Jebem li im mater!-prodera se besno.-Jeb'o im ja pas majku, da im pička materina! Sad ću da ih sadžgam i nagnam na predaju. On ode žurno, verovatno da pozove ostale nastavnike-pomisli Šom, i nenamerno zaspa na Tekkenovoj fotelji. Pet spratova niže, u Ambulanti, Larry je ležao u bolničkom Krevetu ošamućen od raznih anestetika.

Sutra ujutru, Šom nije ni sam znao kako se probudio u Spavaonici i istog trenutka je pomislio na Larrija. Otrčao je do lifta koji ga je odveo do sedamnaestog sprata gde je bila Ambulanta. Ušao je lagano, bez mnogo buke da ne bi probudio Larrija. Ali Larry je već bio budan. Ležao je potpuno miran, ne pokazujući znake bola, što veoma začudi Šoma.

-Potpuno sam zdrav.-reče Larry videvši izraz Šomovog lica.-Dali su mi neki napitak i noga me je prestala. I pričao sam sa Tekkenom. Rekao mi je da će nam biti oprošteno ono šta smo uradili.-reče i namignu Šomu i nastavi tišim glasom-Rekao sam mu da su nas Điđeri oteli dok smo bili u liftu. Sve je poverovao, koja Budala.

A onda Larry ispriča Šomu ono što se desilo sinoć. Rekao je da su Tekken i nastavnici krenuli na dvadeset treći sprat i započeli borbu sa Điđerima. Pobili su ih skoro sve, jedva ih je nekolicina uspela da pobegne, zajedno sa njihovim vođom. Čitav taj dan Larry i Šom su bili oslobođeni nastave i to vreme su iskoristili da se zajebavaju po zamku i, u poslepodnevnim časovima vežbaju Batinanje, jer ih je za deset dana čekao Veliki Turnir u Batinanju gde će se takmičiti sva Bratstva i koji pobednika vodi na Evropski Turnir Srednješkolaca koji će se održati u Bobbovu( jedino potpuno čarobnjačko selo u svetu). Miško im je izričito naglasio da moraju biti odlično pripremljeni, pa su pored treninga svakodnevno vežbali napolju. Te večeri kod Larrija u posetu je došla Šermiona. Nisu se videli bar dva dana, a odavno se nisu ispričali ljudski, a o sexu i da ne pričamo. Baš su se fino napričali, sve dok Larry nije počeo da priča o borbi sa Điđerima. Šermiona mu reče:

-Uh, dušice, kako si hrabar.-i pomilova ga po Pimpeku-Ja baš volim momke koji imaju muda da se suprotstave neprijatelju.-pa ga pomilova po mudima i onda izvede magiju koja nema veze sa onim što uče u školi, a koju nećemo detaljno opisati zbog dece koja ovo možda čitaju.

Šom ih je naravno ostavio same i, kad su završili, on uđe u Spavaonicu i reče Larriju da ih Miško zove na vanredni trening.

-Da bi razradili taktiku, verovatno.-reče Šom-Požuri malo, jebaču.

Kad se Larry obuče, krenuše ka terenu. Tu ih je čekala većina tima sa Miškom na čelu.

-'Ajde, vi tamo. Brže, ovo je veoma važno
10. Batinanje

Svi se okupiše oko Miška. On započe:

-Momci, verujte mi najebali smo ako ne osvojimo turnir. Evo već šest godina nismo ništa osvojili, prvenstveno zbog sudija i zajebavanja na terenu. To neću ove godine, jeste li me čuli?

-Da, gospodine treneru!-proderaše se oni.

-Dosta sprdnje. Ukratko da objasnim novajlijama pravila turnira. Igra svak sa svakim i dve najbolje ekipe kasnije igraju u finalu. To ćemo biti verovatno mi i Leopardi jer imaju dosta jak tim. Ostale ekipe su mačji kašalj.

-Tako je!-prodera se Miloje-Ima da razguzimo one pičke.

-Posebno će vas obradovati-reče Miško ne obraćajući pažnju na Milojevo deranje-da su ove godine organizovane igračice. Vođa će im biti neka Šermiona Grejnđer. Ne znam je, prvi je razred.

Larry i Šom se pogledaše. Larriju srce zaigra. Šermioni odlično stoji navijačka suknjica. Nasta velika buka i radost članova kluba.

-Ovo se nije desilo odavno pa su one odlučile da, ako pobedimo, nas časte jednim dobrim, celovečernjim, iscrpljujućim sexom.

U tom trenutku nastade takva galama i dernjava da im je trebalo deset minuta da se smire. Šom se dernjao:

-Konačno i ja da se omastim. Konačno! Hvala ti Bože. Velika hvala.

Miško nastavi:

-Ima ih tačno sedamnaest, za svakoga po jedna.-još jedan napad euforičnog dernjaja i onda Miško najzad odluči da promeni temu- A sad da pređemo na Batinanje, jer smo zbog njega ovde, zar ne?

-Tako jer, tako je.-zažagori tim.

-Zagrevanje, pa meč sa botovima.-reče i igrači sedoše na Kredence i uhvatiše koji krug oko zamka. Nakon toga su malo udarali po nekim drvenim lutkama( ''Da povećate snagu''-vikao je Miško dok su oni negodovali zbog dosadnog datog im posla). Nakon petnaestak minuta, najzad, poče i meč. Ovaj put, botovi su bili na nivou devet, tj. najvećem. Bili su izuzetno teški za oboriti. Larry je mogao jedino da beži od njih, jer ih napadati nije mogao. Tu je naučio timsku stranu Batinanja, jer koliko god da si dobar jače protivnike možeš jedino pobediti tako što ih petoro opkoli i izudara palicama. Ali nije sve bilo u tome. Larry se nekoliko puta u toku meča morao služiti lukavstvom. Jednom su ga šestorica opkolila, a nije bilo nikog da mu pomogne. Divno se snašao time što je tako jako prdnuo da se formirala dimna zavesa kroz koju botovi nisu ništa mogli da vide. On se išunjao i jednog bota oborio sa Kredenca. Miloje se srećom tu našao pa je sprečio dalje napade na Larrija. Oborio je dvojicu a onda je došao Ivan Manipulito potpuno neočekivano, i oborio trojicu sa leđa. Od tog trena njih trojica su postala udarna trojka Batina tima Vukova. Miloje i Ivan su već bili iskusni igrači, ali su prihvatili Larrija kao sebi ravnog uglavnom zbog njegovog umeća sa prđenjem koje su smatrali veoma korisnim u bliskoj borbi. A na potpuno suprotnoj strani terena Šom je igrao veoma pametno. Išao je za Miškom i još jednim iskusnim igračom, čuvao im leđa i obarao one koje Miško nije. Meč je ukupno trajao oko sat i po, i pobedili su botove, ali je bilo oboreno devet igrača, među njima i Šom, koga su pred kraj oborila tri bota( odmah su ga osvetili saigrači ). I Larry zamalo nije tako završio. Kada je ostao samo još jedan bot, a njih osmoro u timu, Larry se nepromišljeno osilio. Umesto da sačeka da ostatak tima opkoli bota i obori ga, on je krenuo sam. Zamahnuo je jednom ali se bot sagao i uzvratio mu palicom po bubrezima. Larry prebroja zvezde. Zatetura se i pade . Pri padu uhvatio se za ivicu Kredenca. Visio je deset sekundi u toku kojih je Miško oborio preostalog bota. A onda, sa olakšanjem, Larry se pusti i pade na mekanu podlogu. Toliko su Larry i Šom bili umorni posle ovog treninga da je Larry čak izjavio da ne može da prdi(!?) a Miloje priznao da nije bio lak meč. Miško im reče da će svakog dana imati treninge sve do turnira. Larriju se smrknu kad to ču. Sama pomisao na svakodnevno mučenje bila mu je bolna do bola.

Posle treninga su otišli u svlačionice na tuširanje. Tu su upoređivali Pimpeke. Larry se imao onesvestiti kad je video kolikav je Miloju(Extra-extra-extra large, 23.6 inch-debeo, neflexibilan) a ni Ivan Manipulito nije zaostajao(22.7 inch, tanak ali rastegljiv,fine bledoružičaste boje sa sjajnozelenim krastama). Posle toga raziđoše se kud koji. Larry i Šom su razmenjivali utiske. Larry je bio pun hvala o Miloju i Ivanu, a Šom je preferirao Miška. Tu su se malo posvađali oko toga ko je od njih važniji u timu(''Miloje se samo kurči, a Manipulito je podmukao. Miško je pravi igrač.''-govorio je Šom). Na kraju složili su se da su svi jednaki, i Larry se sprdao Šomu što je oboren a on ''nije''. Šomu je pad veoma teško pao i dugo mu je trebalo da se oporavi od tog, po njemu, blama. Čak i kad su se vratili u Dnevni Boravak mislio je o tome i Larry mu to nikako nije mogao da izbije iz glave, čak ni moćnim Prdežom kojeg je izveo kasnije te večeri.

Sledećih nekoliko dana bilo je obeleženo čestim koškanjima i ponekad tučama među igračima. U školi se osećala natrpeljivost među igračima i uopšte đacima, a naročito između Vukova i Leoparda koji su se lešili na svakom ćošku, od prvog do desetog razreda, bez razlike. Oblaci prašine i Prdeža starijih đaka koji su to znali da izvedu, širili su se po hodnicima i u zapadnom krilu škole je proglašeno vanredno stanje zbog velikog smrada koji je prouzrokovao ogroman broj prdeža, po nekim nezvaničnim izvorima bliskim školskoj upravi preko hiljadu i dvesta, svi nastali tokom opšte Tuče između Vukova i Leoparda. U njoj su učestvovali i Larry i Šom. A ko sve nije. Skoro svi muški članovi ovih Bratstava su učestvovali. U opštoj makljaži Leopardi su izvukli deblji kraj. Larry i Šom koji su bili na prvoj liniji fronta umnogome su doprineli ovoj pobedi jer su se junački borili i zajedno onesposobili pedeset trojicu. A onda su pobegli da ih ne bi uhvatili u tuči. Kazni im je bilo na vrh glave. Svakog dana su dobijali bar po jednu, uglavnom čišćenje, ali bilo je i onih egzotičnih tipa ribanje Školske Septičke Jame. Bili su u njoj pet sati, i posle povraćali čitavu noć.

Tako su im prolazili dani do Turnira, uglavnom mirno i uz puno rada jer su treninzi bili sve teži i teži. Na dan pre Turnira igrali su protiv trideset botova koji su mogli da prde, seru i rade razne prljave trikove-bili su teži čak i od običnih ljudi i naravno Larrija i Šoma su zbacili već posle pola sata, tim ih je jedva dobio sa samo jednim preostalim igračem-Milojem koji je na kraju ostao sam sa trojicom protivnika i uspeo da ih pobedi što je i bila njegova specijalnost. Na kraju treninga Miško im je rekao da se dobro naspavaju, najedu i, po mogućnosti najebu. Oni ga sve poslušaše osim ovog zadnjeg, jer jedino su to uradili Larry i Miloje koji je imao najbolju ribu u školi ( Anabella Milletio zvana Ćipi ). I tako se svi uglavnom naspavaše, i, na dan Turnira najedoše za doručkom pre nego što će u 11.00 krenuti na teren. Kada se završi doručak, Šermiona priđe i poljubi Larrija i, potpuno neočekivano Šoma uhvati za jajca(''Ovo ti je za sreću''-reče mu ona). Izađoše iz škole dok je u njima adrenalin pravio haos u kombinaciji sa testosteronom ( Šermionina zasluga ). Po tradiciji prvi meč je bio između Vukova i Medveda-dosta neugodne ali i ne previše teške ekipe. Imali su samo jednog opasnog igrača ( Lirinjo Pepeto ) i gomilu nesposobnih i prosečnih. Na samom otvaranju Turnira Tekken održa kratki dosadan govor o fer igri i ''važno je učestvovati''. Nisu ga ni slušali već su se pripremali fizički i psihički. Miško im saopšti taktiku za taj meč. A onda se ču pištaljka sudije i oni se okupiše na centru terena.

eto to je kraj priche Nadam se da ste uzivali u njoj

Cekaj bre, ne deluje mi kao kraj Ko je pobedio u borbi batinanja ?
mada, nebitno, whatever. Umro sam od smeha Uvrnutiju pricu u zivotu nisam procitao